Дело

Карактеристично је да је Момзен узимао за своје студије самотешке, тамне, мало или никако необрађиване теме и области. П као издавач, он нзбегава класичне писце, који су толико пута издавани и око којих су се толики трудили, па бпра врло позне писце, које су други избегавали. II на том пољу он је показао велнку активност. Он је приредио издања, увек мајсторски, е одличним критичким апаратом, Солина, Касиодора Сенатора, Јордана, Сћгошса ттога ваеспИ IV, V, VI, VII, Ватиканских фрагмената ирава нре Јустинијана, Г)1§’еб1а 1ибПп1ап1 Аи§т1бН (две свеске од по хиљаду страна), ) оИех Тћео(1ов1апиб, који се још налази у штампи. Сва мало час набројата велика дела, као и многи други Момзенови списи, првог су реда. Велики научник раснолагао је чпсто невероватном ерудицијом и одликовао се беспримерном марљивошћу. Не зна се, у чему је већи, у нстраживању детаља нли кад да маха својој стваралачкој снази. Обдарен је бпо велнком интуицијом; он је не један пут погодио што су после нови споменици открили. Захваљујући својој фантазији, он је гледао догађаје, људе и прплпке из римске прошлости, кно да су били пред њиме; у исто пак време умео је и да их изнесе пред нас с таквом живошћу и тако истинито, да пам се чпии да 11х видимо. Мајстор је у карактерисању лнчностн и прилика, његове карактеристике и. пр. браће Граха и Цезара ремек су дела те врсте. Излагање му је уонште бриљантно: бујно, живо, свеже, снажно. Мало је историјских дела с таквом живописношћу п рељефношћу, с тако изврсним великим историјским сликама, <* толико и таквим духовитим речима. „Гимска Историја није само дубоко научно дело, него је, у пупом смислу те речп, н један уметнички производ. Није Момзен био само Минервин • вубимац, њега су п Музе волеле. Пма историка који се у својим делима ограничавају на то да изнесу факта, пе дајући о њпма свога суда. Такав је па нример чувени - 1еополд Ранке. Момзен је друкчији у својој „Римској Историји“. Он пе нише хладно, његова девиза нпје Тацнтово бте ња е! бћкИо, него напротив сит 1га, оп пшне с осећањем, н не крије које личности не волн, а које су му спмпатичне, него прве страсно напада, а другеобасипа хвалом: Цицерон му је н.пр. РЈибсћег, „р!)ав фељетониста“, „кратковидн сгоиста“, Катон опет ћоскб!еИ шн! ћаИш.и1Тбсћ или (1ег б1апг1ћа11е Рг!п/Цнеппаг, док Цезара идеалнше, сматра за геппја, и то јединог што га је римски народ уогпите