Дело

294 Д Е Л 0 Науци је он учинио осим сопственим научннм радовима још на -један начин велику услугу. Он није био само изванредан на учник, него је био изванредан и као организатор научних предузећа. Поменули смо већ његове заслуге ове врсте за скупљање римских натписа. За последње две деценије нађен је у Мисиру огроман број панируса, на грчком језику, од којих је врло велики део драгоцен извор за римску историју или, тачније, за римско нраво и управу у римској империји. Пздавање оног дела тих папируса који су доспелц у Верлин организовао је Момзен. Његова је велика заслуга и што су издани готово свп извори за римс.ко право које он нпје могао сам издати. Ни за живот око себе Момзев није био глух н слен. Он се интересује за догађаје који се развијају око њега, прати пх бадрим оком, и, не ретко, узима у актуалним питањима учешћа. Внделн смо да се бно умешао у покрете од 1848 и 49 год. и да је био члан пруског парламента од 1873 до 1882. И ако је имао и као нолитичар несумњиво добрих особина, ипак на политичком пољу нпје се много истакао. По начелнма припадао је увек либералима, заступао је увек напредне идеје, борио се против реакција, крутих мера, мрачњачких предлога, Зато је више нута долазио у сукоб с Бизмарком, који је имао највпше мишљење о њему као научнику, али је тврдио да му је дугогодишње бављење о старинн од пре две хиљаде година помутило вид за садашњост. Једном га је чак и суду тужио за један говор, али је Момзен био ослобођен. Говорник пије био. Момзен се умешао и у борбу која се водила и која се води на западу ' против Јевреја и бно је један од првих нротпвпика антисемнтизма у својој земљи. Познато је писмо које је он штамнао у ’ „Новој Слободној Преси“ поводом народносне размирнце у Аустро-Угарској. Пред смрт учинио је један апел, опет једним пнсмом, на Енглезе н Немце да нрестану с међусобним нападима п да ируже руку једни другима за добро човечанства, зарад напретка цивилизације. Као човек био је такођер редак. Одликовао се слободоумношћу, честитошћу, отвореношћу. Био је добар суируг н отац, одличан прпјател,. Права научничка скромност красила га је; ј тнтуле и ордене није марио п толпко иута их је одбнјао. Ка послетку п Србију, директно, он је доста задужио. У Агсћао1о^18сће./^еКип^ XVIII (год. 1860) штампао је оп чланак ; под насловом: АивигаћшшвћетЈсћ^еаивЗетМеп уоп Неппаип Кб1ег.