Дело

X Р 0 Н И К А 301 * Двобој је свршен и јавља се Дон Санчо, да положи мач цред ноге Химени. Она га узбуђена напада, што се дрзнуо да јој ца очи изађе, што јој је неверник, смео изнети мач, на коме сеДош пуши крв Родригова. Назива га гнусним убицом једнога Дзнцшгн. кога она обожава. Нека не сматра да ју је осветпо, јер јој је живот одузео. Моли Химена краља да јој допусти кајати се у каквоме манастиру, да до последњега даха плаче и моли се Богу за оца и драгана. Краљ јој објављује да је Дон Родриго жив, н да је она рђаво обавештена. Дон Санчо се правда, јер није ни могао доћи до речи, да пзвести Хпмену, како је обезоружан, потучен и да га Дон Родриго није хтео убити. Краљ се обраћа Хнмени и вели јој да јој је отац довољно освећен, јер је ето толико пута живот Родрпгов стављан на коцку. Дон Родриго јој се понова нуди, да му она сама својом руком одузме живот, јер је други нико не може осветити. Химена је изјавила да се мора покорити зановести краљевој. Краљ јој оставља рока, да јој време утаре с-узе са очију. А дотле ће Родриго вршити своје ратничке дужностн. *3а њега ће радити време, његова храброст и његов краљ! Ето такав је излаз пашао љубавни роман у овој трагичној историји. Сем личности, чија је акција врло видна, у комаду се налази још једна, која односи доста времена, ма да је неактивна, па чак, као н епизодна појава, без нарочите везе за главне личности и радњу у делу. То је Дона Урака, инфанткиња. И она воли Дон-Родрига, те отвара срце пред својом васпитачицом Леонором. Ова је кори, како се може једна принцеза толико заборавити, да воли обичнога племића. Шта ће на то рећи краљ, шта лн цела Кастилија? Но инфанткиња би пре жнвот дала, но што би се толико спустила да понизи узвишено место своје. Ма да јој је срце пуно љубави, још више има одважностп. Племенити је понос учи, да је ње само владар достојан. За то она и нуди великодушно Химену у место себе. Она ће распалити плам Хименин, да би угасила свој огањ. Јер ако Химена нође за Родрига, нада ће инфанткшви бити мртва, а дух јој извидан. Оча.јна је због тога, што мора попустити љуб.ави и уздисати за оним, кога презире. У срећи других тражиће своју срећу.