Дело

302 Д К Л 0 Кад је начињен заплет нзмеђу графа и Дон-Диега, инфанткиња види да Химена не може поћи за Родрига. У њеном се ерцу опет јавља љубав и она ће сама морати поћи за њега. Али тада ће га моћи без стида волети, јер је велики јунак, и краљевпна ће потпасти под његову власт. Опа га већ види узвишепа на нрестолу Гренаде. Маври дршћу иред њим, као освајачем, и обожавају га. Арагон и Португалија предају му се. Африканска крв попрскала је лаворнке његове. Видели сте већ како су ствари ишле, што је пнфанткињу н побуднло да од своје љубави одустане. И у оној завршној сцени, кад краљ гледа да склони Химену, и сама ннфанткиња моли Хнмену да из руке своје принцезе прими племенитог победиоца. Цела ова млитава улога постаје и смешна због онога хоћунећу, због оног осуства побуда и моралне јачине. Требато би да изазове заплет, јер и инфанткиња воли Родрига, али она нити смета нитп јаче помаже, да се изађе из овог мучног безизлаза. Кад је, пре неку годину, Гостан дао своје дело Сугапо <1е Вег^егас, Париз је био сав опијен славом песниковом. Успех .је био огроман, и како нас је известио Сарсеј, у своме приказу, мал' не већи од каквог победног тријумфа на бојном пољу. Улице су биле препуне хвале о новој драмској нојави. Новине су клицале од радости и славом засипале новог песника. „Рођен је нов песник; он је дао свога Сида“. И ово је био врхунац хвале, која му се могла дати. Лепо као Сид, опет је понављао Париз, у своме одушевљењу. Французи сматрају Сида јотп увек као нову ствар. И ако нас преко два и по века растављају од прве нојаве његове (1636), ипак је он непрестано у моди. Може се мислптп колики је уснех задобивен првим представама. Наравно, да је одмах било и противника, којп су нарочито налазили да је неприродан и неморалан однос између Химене и Дон-Годрига, сирочета и убице. Томе браку највише се противила Академија, на велико негодовање усхнћеног света: „Еп \нш сошге 1с 8п1 ип гшшаЦе »е П$$ие; ТоШ Рапн роиг Сћпттпе а 1е* уеих <1е Но<1пкие.