Дело

X Р 0 Н II К А 30* I/ АсаЛенпе еп согрв а беаи 1е сепаигег: 0е ри1)Нс пЧ оНе 8’ оНбИпе а Г а(1т1гег“. * , - ВоНеаи ЗаИге IX. **■ V у .1>убав Хименина спада у врсту оних силних и беаумних љубави, које не знају за препреке. Н>их има у неколико кла^ддпх примера, те су постале легендарне. После, све се ово дешава у Шпанији, у оној мрачној и фанатичној земљи, коју друкче и не знамо, но као поприште најбешњнх н нај.јачих страсти. Сид је врло мало трагедија. Не по оскудици трагичнога, чега има у доволшој мери, но по другим околностима, које слабе силу тога трагичнога. 3' делу преовлађује неки елегичан тон, који више тугу пзазива, него што болом разднре. II ако гпне један отац и у јад завија ћер своју, ми не осећамо много тежину бола, нити нам се сузе на очи натерују. Јер видимо њену утеху у једном јачем осећају, осећају љубави према Родригу. Не жалећи ње, још мање жалимо оца њена, фанатнчног занесењака, суревњивог и саможивог хвалнсавца, који би хтео, на врхунцу славе, наткрилити све друге. Он је морао погинути, у овоме свету са високим, интензивнпм поимањем части и дужностн. II то је морао погинути баш од Дон-Родригове руке, јер Родрнго не би био достојан син свога витешког оца, који би пре пресвиснуо од туге и срамоте, но живео у бешчашћу. Чак не би био достојан ни Химене, ако јој оца не би убио. Јер он не убпја њега као оца своје драгаие но као дрскога манијака, који му срамоти оца, убија углед гувернеру принчевом, те тиме пркоси и високој вољи краљевој. Такво је схваћање разумљнво у овој романтпчној атмосфери, у којој нека виша морална сила наткриљује обичне земаљске боле. Отуда је главни значај у оном трагнчном судару интереса, који уводи у безизлазну кризу, са јаком моралном борбом п великим душевним наиорима. Опажа се иревластплеменитнх осећаја: части, дужнос-ти, пожртвовања, болећивости, витештва; у тирадама са бујном и страсном дијалектиком. Ово дело, тако радо нримљено у Француској, готово је са свим пропало на нашо.ј позорнпци. Публика се није могла наћи у оиом несрећном гутању стихова, и ксмад је схваћен, ако је схваћен, са велпким непотпуностима, у јаловој и хладној дикцији. И она оцена ћоппе ћа^а^еПе, којом је један стари песник оценпо Ме1к1е, прво дело Корнејево, једва ако бп допала овом урнеку песннковом.