Дело

304 Д Е Л 0 Није нова ствар да наши глумци не умеју изводитп драме у стнховима. Отуда је и разумети слаб успех Сида. Дон Дпего, на пример. Горостас од поноса и славе, жива хроннка минулих витешких дана. Узмите, рецимо, сцену, у којој сина соколи па бој. Немоћан да се сгави на чело понуђених му пријатељских жпвота, он их нредаје храброј мпшици сина свога. II у страсној распламтелости снажне душе своје и у траљавој немоћи трошне снаге своје, како је смешан до сажал>еља, како је велики до светптељског ореола.. Господин, који је приказивао Дон-Диега, сасвим је, на жалост, упронастио улогу. Ми нисмо ништа разумели од онога лепог и значајног из Корнејевих стихова. Монотона дикција, у иначе пуном мушком гласу, без израза, без живота, без топлине и полета, потпомогнута једноликим, нехармоничним нокретима и укосо пскривљеном главом, чинила је утисак смешне фигуре каквог разјареног старца свађалице. II улога Дон-Фернанда, краља, била је у врло невичним рукама. Госиодин је рашчлањавао стихове у неку сувопарну нрозу, у жељи да изазове ириродиост у говору. Међутим, чим је драма у стиховима, у везаном слогу са сликом, а са садржином овако романтпчне природе, онда дикција мора губити од своје обпчностп. Она мора бпти узвишена, понесена, у музпчком темпу подешена, у усхиту, у ентузиазму. Једино је своју улогу овако схватпо г. Милутиновић. Па и он није дао све што може дати. II код његајебило, на доста места, прогутаних речп и у недра изговоренпх. То код њега није морало бити. Глас му је чист, снажан, мушки, са живим и звучнпм треперењем. Лепа је и окретна појава, појава правог јуначког тенора. (Није његова кривица што је био у онако избледелом и извешталом оделу). Хпмепа је такође бпла недовољно приказана. Нпје гу доста само подражавати г-ђицу Нпгрииову, него треба да је ту баш г-ђица Нигрппова, кад већ немамо више г-ђе Гргурове. Подела улога у овом комаду, уонште, нпје за одобравање. Премп.јеру дела Гидове ренутацпје треба приказати са најбољим глумачким спагама. За цело би приказ добио впше сјаја, више полета и топлине у приказима госпођица: Нигринове, Е. Поповићеве н Јурковићеве. То исти важи и за мушке улоге. Казао сам своје мпшљење пскрепо, као и увек. Ја знам да се тпме пзлажем непојамним захтевима веколпких представника