Дело

X Р 0 Н И К А 305 ттше журналистике, који баш свуда траже оно фатално „према нашум приликама^. Г1а ипак им, ево, чиним уступке, и у својо.ј оценп ^нећу ићи до краја. Нећу ништа рећи о српском преводу клашчних Корнејевих александринаца, за које је и сам Расин решш^да су „сто пута лепши“ од његових. Молијер је у свом комаду Силом лекар (1666) доследан своме принципу вшуге 1а паГиге. Само та жеља да се ствари покажу природпо, онакве као што су, отишла је и у овом случају до крајњих међа. Шала прелази меру и један бољи део иублике се не смеје много, у овом иначе врло смешном комаду, само зато, да се не ода да је све добро разумео. Та безазорна слобода, а још више оштра шиба, која је у разним Молијеровим комедијама захватила многе друштвене редове, изазвала је велико негодовање код оних, који су највише погођени. Огорчено свештенство назвало је његов морал епикурејским н испод човечијег достојанства; „морал који је у основи чак и сама неморалност“. Силом лекар јесте једна од оних комедија, у којима Молијер шиба шарлатанство лекара. Шале су у њој свакојако ниже врсте: батине и клистир изазивају главан ефекат. Приказ на нашој позорници испао је врло добро, може се рећн особито. Игра г. г. II. Станојевнћа, Тодоровића и Динуловића превазнлази „наше прилике". То је игра готово Молијерових глумаца. Г. Стојчевић би могао пристати уз ово друштво, да се једном оставп пајацлука. Слабост, која га редовно пратп. Г-ђа Тодосићка (Марика) била је врло симиатична. (Само мало мање оног силног трчкарања!). Силом лекар је у репризи, или тачније, у другом преводу. Први је превод од г. М. Ф. Христића из године 1870. Др.уги је од г. Д. Стевановића. Што се онај први превод није могао поправитп н употребити? Да ли се не мисли да је ово ново превођење исте природе, истог значаја, као кад се оно уступи г. Богдану Поповићу, одличном познаваоцу стране литературе и страних језика, неговаоцу лепе и једре фразе, са вишим књижевним укусом? Бор. П.