Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Хац1 \\. Ј. — беодгарћЈбсНе ^атепкипЈе. МеШоФвсће Лтхеисћтц с1ег патепкипсШсћеп Огипћбаћхе аи1‘ ћав а!1кетеЈпег /т.ц-апцШсће 1ороцтарћ1бсће Хатепта1епа1. (XVIII ТеШ Г)је Егћкипће. Е1пе ВагбћеИипц јћгег \\Т88еп8цећ1е1е, Шгег НШ‘8\\'Ј88еп8сћа11еп ипЈ <1ег Ме1ћос1е 1ћге8 Оп1егпсМе8. Негаибцецећеп уои МахпшћапШаг.). Ее1р/ацит1\\т1еп. 1908. Уз и1)1шомоћ филолошког, историјског л етнограФског знања, а држећи се геограФСког распореда у начину излагања, иисац је на методски начин предузео да објасни имена целе земље с обзиром на. све етнограФСке слојеве. Колико тежак и трудан посао, судећи п ио уиотребљенрј литератури, толико, због простраиог обмма н педовољног материјала, мора бити отисак непотпуне, на и новршне студије. Обухвативши готово све земље и народе, писац се дотакао и Балканског Полуострва. Нолази од народа (Турака), чмјп је утицај у номенклатури Балканског Полуострва најмлађи. па затим прслази на старије народе (Талијане, Бугаре, Србе и Хрвате, Римљане, Јелине и др.), износећи њихове трагове у именима. Од имена, која су Турци дали, номиње Балкан („бакал“=висок), а од старих нмена ретса, брда и места, која су ови нреиначили: Струму (и Кара-Су) од 81гушоп, Шар од Зсагћиб, Стамбол (Стамбул) од Копб1ап1торе1, Филибе од РћШрроро1, Кдирне (Једрене) од А(Шапоре1, Скутари (Скадар у северној Арбанији) од 8кос1га, Силистрија од ШгобШппп (1)гб1ег) и др. Имена Струму Шар, «1>илибе и др. пре ће бити, да су их тако преиначили Срби и да су Турци од њих примили такав назив. — Место неких старих имена дошла су сасвим нова турска као: Пазарцик, Нови Пазар,