Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРЛфИЈА 307 С а р ај<е в о (бзегајел о!) и др., или само са додадима као: е с ки—стар (Ееки-За1Ч>ра, Ески-Џума.ј а и др.), демир — гвозден (ДемирКани.ја, Демир-Хнсар и др.) и др. ЈДа Талпјане помињу имепа: КогСп (КрФ) од Согсуга, 2ап1е (Занте) ,^>д ХаМпШоз (не 2аку1оз), ГЈиггагго (Драч) од БуггћасћШн^дЈегЈ^о од Су1ћега, Моп1:е-Хео-Г0 (Црна Гора), Хеоторои!е, БерапЕо, Ргелтеза, Халагхпо, С. ЕИапсо, С. Ппса1:о, Могеа (Мореја) и т. д. За тим прелази на бугарска имена места. 0 имену Бугари мишљења је, да се односи на варош „Булгар“, на средњој Волги, која као село „Болгари“ још егзистира. Слхатрајући Маћедонде са Бугаре(Р), сматра и сва тамошња словенска имена за бугарска и на тај начин погрешно придаје велико пространство бугарским именима места: на ј. и и. Балканског Полуострва, а српска са хрватскима свео само на с. з. Полуострва. Од имена помиње: Нлевну, Трново (Трнова!), Разград, Дубницу, Струмицу (Струмница!), Кичево (Кричово?!), Прилеп (Прилип!): у пменима Круписта, Лапшпста (Лаписта!) и др. (у изворишту Бистрице) суфикс -иста идентпфикује са словенским — иште; именаМецово, Либохово (у Епиру) и др. суфиксом — ово показују осниваоце њихове: Слатина (од „злата“?!), Јабланица (од -јабло“ односно јабуке?!). 0 српским и хрватским нменима места писац говори у кратко. Име Срби тумачи по ШаФарпку, а име Хрват изводи од ,гора“ или „хора“ (Вег^?!). Од нмена, која су дали Срби и Хрвати помиње: Београд, Ракинац. Лесковац, Морава (ЗптрШасћ!) и др. Нз доба Римљана, када је на Балканском Иолуострву постојао ц народ поглавито романског порекла, заостала су имена: Оршава (Орсова, Урсова — игзиз), Брајла, Румунија, Јаси, Турну-Северину н др. Од старих Грка датирају многа имена у данашњој Грчкој, а из области ван ове писац помиње ова стара јелинска имена: СоФија; Наетиз, Емине (АЏшд—Балкан); А§’аЕћороП, ЛУазШко, Ф(/ллл:6ло/.1с и др. Нагласивши тешкоћу у објашњењу неких старих јелинских имена, писац прелази на најстарије доба, када је јелинство на југу било у зачетку — на имена Феничанска, поглавито семитска, у која убраја Самотраки и др. Р. Т. Николић Дело књ. 29. 21