Дело

Д Е Л 0 Шуме у округу подринском. — Од Др-а Милив. С. Васића. Београд. Штампарија Милош Велпки. 1903. 8°. стр. 23. У земљи, којаје због некадашњег богаства скојпх шума назвата Шумадијом, још непрестано се тако мало пажње обраћа и теоријском и практичном шумарству, да сваки ма и најмањи приложак како на пољу нознавања напшх шумарскнх прилика тако и на поправци њиховој заслужује озбиљну пажњу свих нријатеља ове иривредне гране. Књижевна радња на овој струци у пас је тако незнатпа, да се за њу готово и не зна. У том погледу једва да се још може указати на по који уџбеник, писан од каквог пољоиривредпика, или на по какав званичан извештај, спреман за какву изложбу, или пак на какав природњачки чланчић о шумама, нисан онако уопште у каквом нешумарском часопису! Стручне и засебне шумарске литературе у пас још нема и општи природњачки подаци, које су далп нарочито наши ботаничарн, чине још иданас најважније основе пашега знања о нашим шумама. На жалост и ти подацн, бар у колико се ближе односе на наше шуме, нису тако разноврсни н обилати, какви бн моглн бити да је само шумарство организовало систематско нроучавање свих оних појава, који се на ово односе. Први камен темељац нашем знању о нашим шумама поставио је јотп ире три децепије неумрли српски ириродњак, нок. Ј. Панчић, својим ботаничким радовима.1 Али се та знање ни за читаве три деценије након тога није могло много помаћи унапред, нити јс читава војска наших шумара била кадра организовати систематско нроучавање овога и природњачки и екопомски тако важног објекта. Ко жели да баш са шумарског гледишта ма шта више дозна о нашим шумама, упућен је данас само и једипо на један извештај нок. К. Ђорђевпћа, пнсан за прошлу париску изложбу,2 3 * и можда на по коју публикацију каквог странца у неким туђим часописима.8 Наравно, да су н опај нзвештај као н ове туђе публикације површпи и нисани на оспову оскудних и никаквих података, ко.је су ауторн могли добитн од наших званичних органа. Осем тога опо, што је са чисто шумарског гледишта најважније и што у науци о шумарству чини шумарску статистику, и морало је бити занемарено, 1 1)г. Ј. Паичић; Шумско дрвеће у Србијп. Београд 1873. и т. д, 2 Шуме у Краљевипи Србијп. Споменица за светску иаложбу у Паризу 1НО0. Написао К. Б. Тзорђсвић. Веоград 1900. 3 Опет један извештај о нашим шумама недавно је публиковао Каг1 1Мга.чгИск: Вегћ М ићег <Пе КогеДехрегНбе т 8ег1пеп 1т 8оттег 1899. \У!еп 1900.