Дело

310 Д Е Л 0 који чнни 20%, а све остале врсте дрвета чиве 5%. Само на Борањи и то на месту „Јелици* нма мало четинара; то јс јела, помешана с буквом. Бонитет ових шума је разлнчне вредностп; исто тако п густина, која местимице прилази близу до 1 (на Видојевици па местимице п на Гучеву 0-7 —0‘9). Пошто шуме у подринском округу још нису ограничене, то се управо и не .зпа које су државне, а које су приватне. Подаци о величини шума задавали су, без сумње, писцу много посла. Величину државних шума ценно је од ока, а за остале служио се гшред пописне књиге још н подацнма неких комисија из 1891.—93. године, па и Статистиком Краљевннс Србије за 1887. годину. Тако је постао једап преглед државних, општинских, црквених, манастирсвих и прнватних шума, који је испнсан на нешто више од три листа и који ипак чини доста важан податак у овој књижици. По писцу државиих шума има на 20400 хектара, општинских и сеоских на 14299 хектара, манастирских п црквепнх на 4413, а приватних на 36008 хсктара. Свега дакле 75120 хекгара или 21*4% целе површине овог округа. Слика, коју нам према овој књижици дају нодринске шуме, јесте слика иустоши, слика нашег немара и неразумевања. Нодринске шуме стоје још и данас на милост п немнлост околног становнпштва, које на њих гледа без имало саосећања; у њима нема ннкакве систематске експлоатације; местимице су престариле; неразумипм упропашћавањем посталс су једнолике; храста нестаје; буква је потисла јелу; подмлађивање бива махом само нз изданака, на и то тск гдс-гдо; иутова нема; цене дрвима су ироизвољне, — једном речју: све је жалосно, да жалосније бити пе може! То пак довољно јс да сс увиди садржипа ове књижнце... Нисата са шумарског гледншта, књижица г. Васића доста је оскудна у општим прнродњачким нодацима, који би се нмалп прибележити за шуме овога краја. Занимљиво јс да нам ппсац нијо нпшта споменуо ни о нознатој интересној појави кестена на Гучеву; даље, не помиње ништа о животињском свету овнх шума н стању шума у погледу на штетне инсекте; ис говори ништа о ближој локалној раснодели појединих врста дрвета, о евентуалним болестима овога дрвећа, о експозицији нојединнх шумскпх комплекса и т. д. Књижици необично смста што јој ппсац пије на крају додао ма какву картицу, нарочито шумску картицу, те да дескрипција буде шго јаснн.ја и предс'!ављање шумских прилика преглсдније. Пнсац јс додуше, схватио колнко су за шумске прилике важни геолошки односи, па .је и њих наводио, ма да јето чинио доста површно и лаички. У овом погледу