Дело

312 Д Е л 0 облчним сликама, са текстом ради објашњења слика или без тога текста, у систематском историском прегледу или иначе. Једио од пајновијих а и најбољнх немачких дела за очигледну поуку у пластичким уметностима од њиних иочетака па до наших дана јесте дело, које је израдио Др. Г. Барнеке а чији смо натпис горе навели. Иротивно снима, који у оваким делима траже само бојене репродукдије уметничких производа, која ће без речи ради објашњења дејствоватн на гледаоде, писад се нри изради свога дела држао мишљења оне странке, коју већином представљају наставпиди, а која држи да и слика црном бојом на белом листу даје ако не све а оно врло много од уметничкога производа; која даље тражи потребна објашњења уза слике, јер хоће да научи гледању, која „види у сваком уметничком делу не нешто случајно и иоједино већ знак и спомеиик људске васпитаности и образованости, људскога рађења и грешења, те зато не може бити без историје уметности, јер она једина даје срества, да се уживимо у характер, у намере уметникове, у историске прилике и уметничке представе онога времена у ком је уметничко дело постало, једном речју у целу генезу његову*'' (предговор, IV). Стога се у тексту овога дела износи историски развитак пластичких уметности а о характеристичним споменицпма сваке епохе говори се уз сваке њихове слике и то је штампано ситнијим словима. Овај опис веома згодно нристаје уза саме споменике. Опо што је битно исказано је кратко и јасно. Слике су врло добре а и цела је израда књиге ваљана. На тај пачин ово дело веома срећно решава иостављену тешку задаћу, да поучи и да побуди осећање. Оно се може преиоручиги свакоме, који жели да се упозна са пластичним уметностима а и најглавпијим представнидима њнним. Цена је делу 6 марака. — Да изнессмо још садржај овога дела. Сем краткога увода дело има три главна одељка: уметност старога века, уметност у средњем веку и уметност новога доба. У нрвом се одељку говори о уметности источних парода (Египат, Вавилонија и Сирија, Иерсија), Грка и Римљана. У другом се одељку излаже старо-хришћанска уметност (Рим, Цариград, Равена), исламска уметност, романска и готска (сисгем готског грађења дркава, Фраицуска, инглеска и немачка готика). Историја нове уметности, која је предмет трећем, највећем одељку изложепа је овако: нталијански рснесанс; ренесанс на северу (Холандија, Немачка, Француска); уметност 17. и 18. века (италијански, шиански, Фламански, холандски живоиис, Франдуска уметност у 17. н 18. веку, немачка уметност 18. века); уметност 19. века (Давид у Наризу, римскн уметиички круг у иочетку 19. века; класиди н ро-