Дело

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Летопис Матице Српске. — Изишла је 222 (6 за ову годипу) књига „Летописа" Матице српске. У њој поред реферата и књижевпих бележака има четири чланка који заслужују да се иарочпто спомену. Ирво је Царев чланак о Љубомиру Недићу. Напомеп5'вши како Недић спада „у опу врсту ■ вудп, којп су мпого впше „чувепи" него ли су фактпчкп познати“, паглашује Цар како у оцени овога иисца греше н онп који га. чим се појавно са својом студијом „Из повије српске лирике", „одмах поздравише као препородптелва српске критике“, н опп који га „прогласише пеком врстом књижевног Тале Будалине, који се днгао да са оборенпм коговем рушп сталожене 1)еномеје у књижевној реиублици“. II Цар је пастао да каже како унраво ваља сматрати Недића. Цар каже да су главпе Недпћеве мапе као п врлине бпле у његову темперамепту: „Мане, — велн Цар, — у колико јс оп, као критичар, нрезирао литсрарне скрупуле п прпмјењивао своја естетска начела до крајњих консеквенцпја; врлине, у коликојеудоброту тијех пачела вјеровао искрено, понекад управо паивно". Дакле то.је врлина кад човек веру.је искрепо у погрсшна начела! Настраност н једностраност Недићеву Цар нравда његовом болешћу, као да то уонште може бпти нско оиравдање. Кад је бпо болестан, пије требало ни да иише. Даље вели Цар да би Недпћеве портрете српских ппсаца „требало прије назвати „есејима" пего ли критичнпјем стЈгдијама, како их он назива... Недпћ пнје бно „Еб8ауб1“ ни но своме темпераменту, пи по својој методп: оп не зпађаше за опо што Талијанн назваше „тегтл 1егшшЈ“ оп пе воли еуфемизме н умпе нијансе, н зато је н.егов суд увијек изразит, суров*. Цар тврди да ,је Недић био субјективан, н то његово субјективно схватање критичарског заната морало га је „довести у сукоб с основппјем начелнма данашње критике. којаје давпо прекипула са старијим Волтеровим и Лесинговим догматизмом, те више мање, усвојпла лринцип дегермипизма п фактпма потврђсне индукције. Али Недић не само да го своје застарело појимање критике пи.је тајио, иего се чак њиме н поиосио, налазећи у својо.ј анахронистичкој усамл>ености нско егоистичко чувство". — После ових општих напомена о Недпћу п његову