Дело

I

. Б Е Л Е III К Е 319 „пре служе/за страшило пароду, него лп за поуоћ н у«еху“. Се>; тога ни једна »лЛ+нпца нема свога лекара, а оно што п$ пма „врше пскључпво санптетснушолпциску дужност, алп праву дужнвст не“. То су пајглавпији Ј^р^Ј слабога здравља у нашега народа, а мисли да бп прво требало њих отклопнтп. Да бп се то пак постигло, предлаже трп спгурна начппа: 1) да се стаповппштву у којпма влада хроппчно гладовање скину сви државнп теретп с леђа, п да пм се иружи могућност да се могу правплпо хранптп: 2) да се у свпма срескпм местпма оспују модерне сталпе болнице (бар као садашње касарне), са апотекама, п, разуме се, сталнпм болнпчкпм особљем, п 3) да се заведе еанптетска служба по селпма". — Ово .је у главнпм потезпма садржина ове књпжпце, која .је као што је споменуто, пптереспа због чпњеннца које пзпосп. Нас само може радоватп што се нашао овако вредан лекар да будним оком мотри па народпо здравље: да пспптује узроке болестпмап даразмпшља о начину како би пм се стало на пут. Надамо се да ће п друге колеге др. Жпвковића учпнптп са своје стране колпко могу, да бп се једном здравље нашега народа што било нобољшало. Српски Устав у Француској правној књижевности. — У свесци Јунп—Јулн ревиа „ВиПеШт <1а 1а ЗоспЧе <1е Бе&ш1аШ»п сотрагееа (Парпз) изашао- је другп део рада г. Ж. Перића, проф. Вел. Школе, о Апрплском Уставу. У њему се говорп о Сенату (историскн погледи п теориска расматрања: усгројство Сената ио Апрплском Уставу, са нарочптпм објашњењима установе доживотппх сенатора): о а т р п б у ц и.јама Нар. Представнпштва, о прерогативама његовнх чланова и његовом функцпонисању. Са овим ,је завршено комептарпсање оппх одредаба поменутога Устава које су се тпцале законодавне властп. У свесцп Август—Септембар истога часописа штампан је трећи н последњи део ове расправе у коме се говорп о пзвршној власти. Најпре се објашњу.ју одредбе о уиравпој властп (Краљ. Миниетрп, Државпп савет. Главна Контрола), а затпм су коментарпсапп Уставни прописп о судској властп. Извћспн русекаго азша и словесности. Изпшла је друга свеска 8 тома „Извћсти! русскаго нзика п словесностп императорскои академхи наукт>.“ Поред другнх радова од знатне научне и књпжевне вредности. за нас је од пптереса да спомено само Собољевскога „Жшпе преп. Бепедпкта НурсШскаго по серпскому списку XIV вг>ек“, п парочито рад II. А. Кулаковскога „Почетак руске школе у Србијп у 18 веку. Прплог исторпји рускога утпцаја па .југословенску књижевност.“ У овој је свесцп почетак овога рада и у њему се говорп: о појавп рускпх рукоппса и књпга у Србпјп; о угледпма православнпх и католпчкпх Југословена па руску књигу и рускп језпк до 18 века; о распростирању рускпх штамнаппх књпга у Србпјп. Затпм се говори: о характерпстпцп положаја српскога парода после сеобе у Аустрију под патрпјархом Арсеппјем III Црпојевпћем: о католичкој пропагандп међу њпма и о борби протпв ње у 17 п 18 веку. Потом: о везама београдскога мптрополита Мојспја Петровпћа са Петром Великим, о његовој политпцп за једпнство духовпе власти над Србама с ове и с оне страие Дунава. Излаже затим характерпстпку држања аустрпских властп према Србпма, п третпрагштање о прпвплегијама српским п о њиховпм тумачењпма, и најзад нешто о Мојсеју Петровпћу. Опшпрнпју са-