Дело

318 Д Е Ј1 0 првој су свесцп, после увода, оцењенп: Клајст, Грабе, Хебел, Лудвиг и Грплпарцер: а другој су свесци иредмет овп драматпчарп: Халм, Рајмунд, Нестрој, Гуцков, Лаубе, Брахфогел, Готшал, Бауерпфелд, Бенедпкс, Фрајтаг, Аиценгрубер, Вилбрант, Фптгер, Вилденбрух, Зудермап п Хауптмап. — Немачка крптпка хвалп ово дело као озбил.ан, одличан рад. који показује, да је пнсац добро упозпат са лптературом, алп да има самосталне погледе, да се као крнтичар одликује благим, финим судом а као човек потпупо образованпм, умстничкпм укусом. Фридман је, пдући стопама Теновпм, дао књижевну псторпју у есејима, али у овим есејпма пмаде много што .је характеристпчно на читаве нравце п што је важпо за литерарне целпне. За стручњаке можда неће бптп ппчега повог, али ће и стручњака задовол.птп начпн пишчева излагања, његов обазрив н објектпван суд; а ширим се круговима ово дело може пајтоплије препоручити, јер готово нема бољега о немачкој драми у деветнаестом веку. Библиографскп се наводи губе испред опшпрпога а пријатног п живог пзношења садржаја иоједпних драма, којс су већипом хроиолошки приказане. Ири аналпзп драма писац пх често доводи у везу са социјалнпм и философскнм соццјалнпм савременим струјама п упоређује пх са делима другпх песппка и литература. Цело је дело израђено са великом јаспошћу и разумљивошћу. — Опрема .је обадво свеске вал.ана. а цепа је прво.ј 5 а другој 4 марке. Друштву за чување народног здравља. Тако се зовс кн.ижица од 15 стр. на 8°, коју ,јс, као писмо, написао др. Мплутпп Живковић и уиутпо „Друштву за чување пародпог здравља" као одговор па ппсмо које је п њему, као п осталим окружним п срескпм лекарима, бпло то друштво упутило радп обавештења о здравл.у пародном у појединим крајевпма. Ова је књига, илп, — боље — ппсмо, веома ннтересно. У њој др. Жпвковић па првом месту указује па последпце рђавог здравл.а нашега парода, п оп мисли да су две најглавппје: „несразмерно мали нрираштај стаповништва“ п „дегенерација (кржљавост), умна п телесна". Напомин.е како у његову крају има „више од ноловине регрута иеспособнпх за војску". По том др. Жпвковпћ пзноси главне узроке томе злу. Узрока има разноликих, алп оп пстпче најглавннје. На првом .је месту рђава храпа којом се храни наш народ. То доказује статистпчким иодацима. Тако су ннтереснп и поучни подаци које др. Живковпћ изпоси за село Злокусу из којпх се види да у том селу „пма 94 породпце са 479 душа; да на сваку душу долазп да .је потрошила за целу годину: 154 кгр. кукурузпог брашпа, 9 кгр. пасуља, 10 кгр. кромпира, 20 кгр. купуса, 4П2 кгр. свежег меса и слашше, */2 кгр. масти. 2*/2 кгр. сира н кајмака, 7 лпт. млека, ћ'2 кгр. рпбе, !/2 кгр. зејтпна". Из свега овога не добива пп половину онога минпмума беланчевине, масти, угл.еповодонпка н солп, који, према хигијепским прописима, треба сваки човек на дап да потрошп да бн могао жпвети п радпти. А пма села у којима становпиштво у овом ногледу стоји још горе. Могућност да се народ боље храни, одузимају и државни памети које односе свакоме становнпку трећпну храпе. Други је узрок слабог здравља у нашем пароду и „неуређење санитетске службе". Болница, у којпма једипо лекар можс са успехом радити п у којима се једино могу успешпо лечити пеке опаспе болести, у Србији пема: а опо што их има