Дело

Б Е Л Е Ш К Е 317 ста да све те бројеве ц овде изнесемо, већ сам«*сПомпњемо закључке које је Балог изпео, на основу тих бројева о српско>^дароду. Закључакје: Срнски народ у лравој Угарској оиада и бројгЈ***матернјално п морално. Жпвојпновпћ се труди да докаже како ти закључцп нпсу сасвпм основани. алп су му докази такп да нас веома слабо могу тепштп. И чланак Петра Марковпћа „Одношај пзмеђу Србпје п Угарске (од 1331. до 1355)* заслужује пажње, али ћемо о њему нарочпто говорити кад буде завршен. Геолошки вођ кроз Босну и Херцегоаину. — Прилпком IX пнтернационалног конгреса, који је држан о. г. у Бечу издала је босанска влада низ расправа под насловом: „Геолошкп вођ кроз Босну п Херцеговппу“ (6ео1о§:њсћег Рићгег бигсћ Вобшеп ипб <ће Негсеуоеша. багајеео Бап<3ез(1гискеге1, 1903, стр. 280, 8° са регпстром на крају, са 8 геолошкпх картпца п разним фотографијама). Дело је написао службени геолог босанеке владе Вг. Фридрих Кацер. Оспм кратког увода у коме се босанска влада хвали на позпатп начпп својим усиеепма у просвећпвању Босне. књпга се дели на два дела. Првом делу је наслов: 6ео1о§њсће ОћегзЈећ! л оп Вобшеп шп! <1ег Негсе&ол ша, а другоме: 01е §ео1о§рзсћеп Уегћаћпњве <1ег е1пге1пеп АћбсћпШ,е <1ег Ехсиг.Доп. У првом делу је изнесена у главнпм потезнма геолошка историја Босне п Херцеговпне са характеристпком појединих формација. У другом делу су резултати Кацеровпх проматрања у овпм областима: од Брчке преко Мајевице до Доње Тузле, околина Добоја, Зепице, Сарајева, Јајца, Бугојпа, Продора, Јабланице, Мостара, рудна област око Вареша п Попова Поља. Познато је да су ауетријскп геолози (Битнер, Тице п Мојсисовић), одмах носле окупацпје, геолошкп снпмпли Босну п Херцеговнпуг. Кацер детаљније проучава поједине области н уноси доста поправака у геолошку карту горе споменутих геолога. Већ и сада много друкчије изгледа геолошка карта Херцеговпне, коју је Бптнер готово целу превукао жутом бојом, што је означавало креду. Из Кацеровпх расправа впдп се, да знатан део херцеговачке кречњаке, карсне областп прппада еоцепу. У одељкуг о Попову Пољу поред геолошкпх има п одлнчпнх проматрање о географским објектима карсних поља, ко.је је први утврдпо ц проучпо у пољпма Босне и Херцеговпне про<(>. Бг. Цвијнћ. Уопште у целом раду има много одличних проматрања п оштроумнпх закључака. Свакако ова .је књига за познавање геологн.је Босне и Херцеговнпе од пеоцењепе вредностп. Немачка драма У XIX веку. — Под натппсом П а8 с! е и 18 с ћ е 1) г а т а <1 е 8 пеипхећп1еп Јаћгћипбег(з пзашле су (у Лајпцпгу, код Херм, Земана пасл.) у две свеске студпје С иг и с м у пда 'ћрпдмана (РЛЈесћнапп) о главппм представнпцпма немачке драмске књпжевностп од Шилерове смртп па до нашпх дана. Писац, ко.ји је „рго(ебзоге пећа К. Ассаћеппа зстепППсо 1еИегапа <ћ МИаио“, првобитно је своје дело паменпо Пталпјапцпма п нздао га под натппсом „II <1гатта 1ес1езсо <1е1 позНо зесо1о“ (Милан, 1893). Ово .је дело на немачки превео Лудвпг Вебер и оно чпнн прву свеску' немачког дела под горе пстакнутим натписом, која је пзашла 1900. годпне (у другом пздању 1902). Друга пак свеска овога дела, пздана ове, 1903. г. нпје превод, већ је сам писац свој рад довршпо па немачком језику. Обе суг свеске повелпке: прва имаде 408 а друга 468 страна велике осмине. У