Дело

Д Е Л 0 316 како се Богобој старао да му радоии буду углађени; како се код њега *опажа извесна склоност да уметпнчки ради и нпше“. И даље: „Чпсто кн>ижевна вредност Богобоја (згс) нпје велнка, зпачај н>егов вшне је историјскп, оп вреди као ипицпјатор, као нокретач, као један од оних „ко.ји ирвн лед нробијају пли шуме крче“, како је рекао Стерија. Са својим сентименталним и романтичнпм родољубивим новелама, он чпии ирелаз од маппте и полу-историјске ромаптике Мнловапа ВидаковиИа ка сировом, раскопчапом (све нови изрази!!) и песвеспом реализму Јакова Игњатовнћа“. — Неку вредност књпжевпу иризпаје Скерлић само новели „Буњевка“ и ромапу „Два идола", и истпчс да је Богобој био иристалица Вуков и Даничпћев, н ако па једном месту спомпње да је Даннчић био „лично нерасположеп нрема Богобоју“(!). До оваког суда о Богобоју дошао је Скерлпћ посматрајућп иск.ључпво његова дела, и ценећи их ноглавито са гледишта с којега, парочито Недпћеве иристалице код пас, данас цене иисце. Да би доказао како су новеле Богобојеве романтпчие и сентнменталне. отпшло му је више од половпне студнје на исписивање речи н реченица пз ирииоведака Богобојеннх,]које је пропраћао својим рефлекспјама. То је уираво суштина ове раснраве. 0 Богобоју лично, Сксрлић је носветио мало говора: нових нодатака о животу овога писиа: о средпнп у којој је живео, о томе а шта је на њега највише утицало да изабере онакав књижевни нравац, о томе штаје било узрок да он иочне остављати сентимепталпоет н романтисам, на да ириђе својој средипи, своме народу н да њега и његов живот узме као иредмет за евоју прпноветку — о свему томе чнталац ће овде залуду тражитп обавештења. II овде је Скерлић, можда и нехотнце, остао веран ономе гледншту које је застуиао, заједно са П. Поповпћем па прошлогодпшњој конференцији С. К. Задруге: цени нисце ио њнховој правој књижевпој вредпостн. Међугим, Богобој је, као што и сам Скерлић каже, иисац који прииада историји; од свих његовпх сииса само „Два пдола“ .још ће за иеко подуже време имати већн број читалаца, на ће пајзад то бити само, н то унеколпко, извор за исторпју духовног жнвота нашега народа у Угарској у половипи 19. века. Да то знамо, није пам требало чекати да нам то Скерлпћ каже, питн смо се надали да ћемо само то наћи у овој „студији из историје сриске књнжевностн", већ нешто друто, а зна се шта. Једппо што је у овој студији Скерлићевој ново, јесу неки нзрази, као: „отужно-сентиметална причица", „спрови реализам", „бакалски дух“, „разрок иоглед“, „раскопчан реализам" н т. д. Да сноменемо још да „Урош“ није „чисто срнско име“ (Огозшз), да се не нпше „поколење“, да се не каже „сво дело“. Најзад да папоменемо како нам је и нначс било нозпато слободоумље Скерлићево, иа ппје баш било толико нотребно да се у једној научпој студији нађе овака реченпца: „...судови му отерали брата на робцју за „противстајање власти“, како се то каже одвратипм полнциским .јозиком у Србији," јер то чптаоца потсећа на нешто нгго га пемпло дира. те ће ову студију читати са м?.ње пажње. Трећи чланак у овој свесци „Летописа“ који заслужује да се нарочнто сномене јесте од Јов. Живојиновића „Угарска статистика и Срби у Угарској". Жпвојнновп11 износи из књиге Нола Балога „А перГајок МаЈЈуагогвгА&оп" која се бавп угарском статистиком, бројеве који се тнчу срнскога парода у Угарској. Немамо ме-