Дело

4 ДЕЛ О КњбгА 29. Децембар, 1903. год. СВЕСКА 3. _ _ ФОЛКЛОР ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, ЦИЛЕВИ И МЕТОДЕ од ДР. РАЈМУНДА ФРИДРИХА КАЈНДЛА ПРКВЕО С НЕМАЧКОГ П ДОНУНИО Др. Тих. Р. Ђорђевиђ (ИАСТАВАК) II Фолклор и његове граннце према сродпим наукама. Његок развитак и литература. Фолклор је она грана Етнологије која прибавља знатан део градива за њене индуктивне и компаративне методе. Као што је на крају прошле главе речено, он скупља све митове, све изражаје живе народне религије, све гатке, приповетке, песме, пословице, тако зване празноверпце, обичаје н сродно; он открива еве остатке (ГћегМеЉве!, бигујуа!) ранијих, старијих Литература: За терминологију, која је у првом делу ове главе разјашњена употреољена је лптература и прошле главе: парочито је у том погледу поучан наведени рад од МћНетН/.-а. Упореди још. I,. Ка1опа, Е1ћпор,гарШе. Егћпо1оЈ<1е шк1 Ко1к1оге (Е11то1о§њсће МШеПид^еп аи< Ги§-ат. II. 1891., стр. 43. и 244). — С. 8. Вигпе, Тће *с1епсе о) Го1к-Коге, даље (Ла^нШсаСоп оГ Го1кКоге (Тће Го1к-Коге -Јоигпа! III п IV). ОиШаг Мауег, Еззауч ит! 81и(Иеп 2Ш' 8ргасћ§е8сћ1сћје иш1 Уо1квкипс1е. 2 Вап<1е (81га**ћиг§ 1885. п 1893.). За други део ове главе која говорп о псторпјл и оиблиографији фолклора лигерарне наиомене су стављене у текст. Тамо су нарочито поменути различитп фолклорп п етнографски часбииси, а п остало што је потребно. Овде нарочито указујемо на нреглед литературе која у последње време изрелази у Јпчгњсћеп Јаћгеаћепсћ! ићег сие ГогЈвсћгШе <1ег готашзсће Р1п1о1о§те‘‘ (који пздаје К. УоПтШег 191. IV, Ег1ап§еп, 1900.) где су К. 8сће/.тап п Г)г. Гг. 8. Дело књ. 29. 22