Дело

Д Е Л 0 824 погледа којн су неминовно потребни за распознавање узрочнпх односа развитка рода људскога. Да би се битност фолклора још јасније изразила потребно је нарочито узети у обзир његов однос ирема сродним наукама. На тај ће начин бити јаснији и његов обим и његов циљ. Данас се, као што је ранпје поменуто, готово произвољно мешају изрази: Етнологија, Антропологија, Етнографија п Фолклор. Мучно да се п два научара погпуно слажу у употреби овпх израза, тако да је ири читању пцједнних дела најпре потребно бпти на чисто са термпнологијом која је у њима унотребљена. Границе пзмеђу ових, у многом иогледу сроднпх, наука још иису тачно новучене, још прелазп једна у област друге, што се у осталом никад нпје избегавало нити се може нзбећи. С правом примећује Винтерниц у већ поменутом чланку „\;б1кегкшк1е, ГоИљкипбе шк1 РћПо1ор1е“, да је „судбина сваке нове науке да се најпре мора развити, пре но што се пређе на саму дефиницију појма те науке“. Помоћу разнпх дела преставља он опширно оступање појединих писаца и њихову номенклатуру. На те благодарне наиомене упућујемо нарочито оне читаоце, којп хоће ближе да се упознају с овом збрком. А сад да пређемо иа ближе упознавање Антронологије п Фолклора. Антропологија посматра све народе на земљи по њпховим узајаним односнма и по њиховој сродности: она их делп у расе племена, пзносп знаке који их зближавају или одвајају описује њпхову распрострањеност, утицај земље на њене становнпке н т. д. Антроиологија посматра човека више са природне (физичке) тачке, обратно од Географије. Управо због тога мора Антропологија све народе на земљи увући у свој опсег; њеио изношење односа сродностп људства другојаче није моКгаи-- ла. 1н Логатнх саоиштења о ономе што је иааш.то 1Н90—1897 г. — Од нсо0ито1 су аначаја и изиештаји од К. Модк-а: „I КегђПск <1ег ВећашНипн' <1ег \о1Ј<81ит11сћеп ЗШе <1ег Ое^еп\\аг(“ и „ВЉНо&тарМбсће ЗизаттепнГеНшш; <1ог <Д1с11еи \ои ЗјЦе ип<1 Вгаисћ 1>е1 <1еп кегтапЈбсћеп Уо1кегп“ (Раи1$, Огип<1п* <1<т .усгтапјвсћеп РћПоћгЈаде, 2. АиИ.. В<1. III. 1900. 3. 492.). Сравни и „Јаћге*1мт ј< ћ1г ићег <М<- Кг^сћеЈпиидеп аиГ <1еш ОећЈеГе <1ег ^еппашзсћеп РћНо1о^те“: „ЈаћгеЉепсћГе Гиг пеиеге НеиКсће ВШегаШг": „/ећзећпП Гиг <1еи1мсће Р1и1о1окгЈ<-". „/<тк<1птГ1 Гиг гошашбеће РћЦо1ок1е:“ „ЈаћгезћепсћГе Гиг #егташ$сће шн1 готапКсћс РћПо1о)Це:“ најзад и нознатије литерарне часоииее (ЛПдешеше ипегаГигШаЦ: /<т1(гаН»ћт. ОеиКсИе ицегаГиг/.сјпт.ц:) п Нтпећ-ов Каталог кн.ига.