Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 3'25 гућно; Љено навођење бројева мера и т. д. има само тада важностф, кау се то упоредно ради. Отуда је Антропологија могла ухватити корена тек од проналаска светова, као што смо то и раније навели. Фолклор се пак може ограничити само на један/известан народ, а да важност не изгуби; па и потреб&б' Је, као што ће се то доцни.је казатн исцрпније, да се фолклориста ограничи најпре на једну уско одређену географску област. Код Фолклора се може говорпти о немачком, маџарском, пољском, српском Фолклору, пгто .је код Етнологије и Антропологије немогућно. Фолклорист нам пружа већ важну целину кад нам описује обпчаје, религију, одело, начин живота, кућу и њене справе, народно предање н песништво, укратко све оно што карактерише културно-историјски унутрашње биће, душу, народни дух једнога народа. Овим неће да се каже да се Фолклор не може распрострети и на шире поље и да се н.пр. не смеју нроучавати у исто време и суседнн народн у њиховим међусобнпм односима, нити да се у опште не сме улазити у обпчаје п веровања народа. У том погледу, као и код свог целокупног начина посматрања, Фолклор показује сродности са Псторијом. Као што свакн народ има свој Фолклор тако исто нма п своју Псторију; али исто тако постоји у нешто нетачном смислу и једна европска и једна светска Историја. Као што је еветској Псторији задатак да проучи факторе којн покрећу свет. а при том је увек тежња ауторова (и против његове воље) да све сведе у однос свога гледишта, да допринесе своме народу, исто тако и Фолклор у своме највишем развоју тежи да проучи народнп дух и општа осећања и мисли које покрећу душу људи, наивну философију човечанства, његово схватање природе, али ипак у односу на ужи круг студије с погледом на један народ од кога он произилази. У овом је смпслу Фолклор највернији помоћник Етнологији, али с њом ннје идентичан, јер она стоји на једном вишем неограниченом становишту. ^ Најзад остаје да се каже још неколико речи о Етнографији. Г1од Етнографијом се разуме површно описивање народа. Она стојиу протнвностн са Етнологијом вишеу схватању ствари. Слична разлика постоји, као што је познато, између Географије или Земљописа и Науке о Земљи (ЕгсИшМе). Етнографија даје од свачега понешто; она се обзире и на дух и на силу (Р^усће ппћ Рћуз18), не морајући да нсцрпе градиво. Ннје истина 22*