Дело

Д Е Л 0 326 да се Етнографија мора ограничити само на дивљаке нлп на полудивљаке. Као што Етнологија мора обухватати све народе, нсто их тако може и Етнографија све узети у свој опсег. Да приметпмо још да се овде Антропологпја узима у обнчном, ужем, смислу, дакле као физичка Антропологија. Уз то додајемо још ово: као што из целог досадашњег пзлагања излазн ми сматрамо Етнологију као главну науку, а остале, као Преисторнју, Науку о језику и т. д. као помоћне науке, у колико се, у опште, код овако сродних наука, може говорити о главној или споредној. Протпвно овоме поетоји схватање да.је најглавнија међу поменутим наукама Антропологпја у ширем смислу илп тако зване Општа Антропологија. Овакво схватање нма за последицу да се стално мора разликовати једна Антропологија у ширем, а друга у ужем смпслу, што би било неугодно и понекад погрешно. Израз Антропологија у ширем смилу можемо тим пре избегавати, што у нстини оно што ми називамо Етнологпјом нма највиши циљ свију истраживања у овој области рада, и отуда су овој науцп све остале потчињене. Уз то још једно напомнњемо да се ова наука не односи на појединца (АпШгоров), већ на људско друштво (ЕНтоз). II како је у сваком случају појам ЕДпоз надмашнији од појма АпНдгороз, то је н нзраз Етнологп.ја претсжнији од израза Антропологија. Пошто смо се овако упознали са битношћу Фолклора и са његовим гранпцама према другим сродним паукама, ирећићемо укратко на његов развитак. Његова потпуна Псторија још нпје написана. Још у старо доба беше извеснога интереса за оипсивањем народних обичаја. II код Омира се налази понешто од тога треба се п. пр. сетитп оппса штита Ахпловог, — код Херодота има већ опширнијнх описа, који се могу ставптн како у Етнографију тако и у Фолклор. Уз то пма још ствари о предању, мптовима, причама п т. д. Од осталих класичних инсаца помињемо још само Цезара н Тацита; „Германија“ Тацптова може се сматрати за прву етнографску монографију. <)д сииса пз старпне помињемо само још индпјску литературу, поглавито Веду и Библију. II у средњевековних историчара п песника налази се но којп нрилог. Њихова саопштења о причама, митовпма п различитнм обичајима попунпће се врло красно но-