Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 327 менпма 'празноверпиа, незнабожачких обичаја и народннх погледа^у етар“им законнцима и капитуларијама. И акта о суђењу вештпцама дају понекп ваљани прилог, и то не само за средњи век веј^ и за новпје доба. У различитпм мистичним наукама, Алхе^шјгри Астрологији, Некромантпји п т. д. продро .је по какавАзародни поглед, тако да проучавање ове назови ученостп даје понешто и за наш циљ. Па н понеки свештеник н проповедник сачували су у својим списима важнпх стварп из народног живота. Тако дакле нма фолклорних прилога још од најстаријих времена. Али све ове ствари нису сачуване из фолклорних пнтереса већ онако узгред. Песнички и естетички осећаји. чежња за реткостима и нанвно уживање у ономе што је особито, државни и црквени обзири, беху тада мотнви који покретаху. Првн поводи беху наравно код песннка меродавнн. Тако је Виргил у својој идили „РћПептоп и Вапс1б“ дао на.јнсцрпнпјн опис једне сеоске колибе, њен намештај и начин живота њених становнпка. Много од онога што Херодот казује могло би се приписати интересу за скупљање различитих реткости. Тацпт у своме спису „Германија“ хтео је својим искваренпм суграђанима да пзнесе пред очи слику с-нажних и морално здравих простака. У световним и црквеннм законима побележени су обичаји који су имали правну силу или су стајали на пут старим незнабожачкнм обичајпма да бп се тим начпном подигао углед државним и црквеним циљевима. Овде спадају п суђења вештицама. Доминнканац Тћотаб Саттрга1апиз кад је писао своје дело „В1епеб1ааР‘ и уз њега привезао морална посматрања о калуђерској држави и пропратио разлнчнтим казивањима, причама и легендама, зацело то није чпнио да би му дело имало интереса за нас. Неке од његових легенада; а међу њима и једну куманску и једну татарску саопштпо је А. К аи 1 т ап п у „2ећзећгШ 1'иг \'о1кзкипс1е“ I (Лајпцнг 1889) стр. 228. п да.ље. Псто тако и знаменнти беседник ОеПег лтои КеГзегзћег^ (почетком 16. в.) у својим придикама није узео дечје стнхове нз фолклорних интереса. На ово је скренуо пажњу Ј. Грим у „2ећзећгШ 1‘иг с!еи1сће Мћћо1о^1е“ II (1885). стр. 1. н даље. Тако сазнајемо и из приднке о хришћанском хаџији, да се још тада претило деци која неће да се чешљају, да ће их вашп одвућн у шуму; Грим је нашао истп обичај у Хесенској; у Буковини се и данас прети деци да вашп преду конопац да нх одвуку у бунар; у Србнји се тако исто