Дело

328 Д Е Л 0 ради, кад деца не даду да се чешљају. Од извесног је интереса књижица Пољака Јакова Лазића (Пабсоушв), коју је напиеао 1580. г. а издата је 1615. „Ве сШб Еата^Иагит се(егогитсрхе 8ата1агит е! Мзогит СћпбНапогит“ коју је такође Ј. Грим у НаирОовом часопису „/љКбсћпН Мг с1еи!бсће А11ег1ит“ I (1841) стр. 138. п даље понова издао. Повод за овај сппс дала су Лазићу сазнања која је као свештеник и мисионар код ових народа прибавио, али је при том да би исмејао католичке свеце и патроие број богова својевољно умножио. Много штошта што је овде саопштено — поштовање змија, празновање Св. Ђорђа, обичаји при жетви, важност зовиног жбуна, точење воска, мазање младиног лица медом и посипање младе житом — још се и данас код Рутена употребљава. Од велике је вредности збирка „Г)ег Ећв1еи аћег^ШиМзсћеп Сгећгаисће, \Уе1беп ипс1 6е\гоћпће11еп“ од пастора Јоћ. ^УоП^ап^-а Воес1ег-а, која је оез знања конзисторпје изашла, те је због тога 1685. г. конфискована и унпштена, тако да су се само два егземилара сачувала. После тога је у Петрограду 1854. г. издато ново издање. Пз ове груие списа да иоменемо још књигу шванског свештеника Ј. СопПп-а „Оег сћпзШсће ЛУеИмљЈзеп ћесгете! сће ТогћеП с!ег 1п сћезет Висћ ћебсћ|1ећепеп 50 Хаггтпеп“ (Аугзоург 1710.), у којој он радп против „грешнпх цразноверица, ђаволских лудила и шара“ жена, и на тај нам их је начин сачувао. Да наведемо овде још коју од оних књига, које су створпли представници назовиучености или пријатељи куриозптета, а које су за фолклористу од важностп. Тако изађе у Франкфурту иа Мајни 1612. г. једна „Аз1гопоппа, Теи1зсћ: Н1тше1б1аи1‘. \\лгкип$ ипс! паШгИсће ћгПиеп/ с!ег Р1апе1еп ппс! СебНгп, апб Огипс! Јег Аб1гопотеу, пасћ јес!ег /љИ-, Јаћг- '1'аципс! 81ип(1еп-Сопб1е11а11оп јп Ха11\ч1а1еп, /иг Аггпеђ \\'оћ11'аћг1 ипс! аћеп ћећеп с!ег Мепбсћеп т мчбзеп уоп пб1ћеп“. У додатку ове књиге налази се збирка иразноверпца под насловом „ГЈег аћеп \\ге1ћег Рћћозорћеу, \\че сћезеШе ејп ћаЉјаћп^ез Кпаћ1ет егГаћгеп шн! уоп етег ћћпЈеп Рга\уеп Јп еЈ1ПЈ4ег Регбои 1б! »езећеи \\01‘с1еп“. Много ко.јешта, што садржи ова збирка, п данас .је још у велнкој рашпрености. По реду овде би се могле навести празноверпце у источном пределу Карпата. Овде налазимо н. пр. ове стварн: Л« 8. Кад деца носе заставпце п крстове, то је знак-смрти; Л« 10. Ако се пређе нреко детета оно неће више растп, с тога треба понова прећи преко њега: .V- 11.