Дело

ф 0 Л К Л 0 Р Ако жена плн девојка пзгуби траку, то је знак дајој муж или пр^шлац ниеу верни: Л1- 12. Ако кога на нуту сретне зец т<* .је рђац знак. (Сравни 7е11зсћп1Ч 1иг бешвсће Мутће1о°де. III. 1855.*^тр. 309. и дал.е). 1630. г. изађе опет у Франкфурту на Мајј^х>Гвига „Кгашегћиећ уоп <1еп е(11еп ећпМе-Шп Неггп А<:1ат<< ћ о п 1 ог е г о (1ег Аггпе1 Ооегогеп гп Ргапк1шЛ“ у којрј ее говори о различптим празноверицама о биљкама; о једној ее оиљци изриком каже „да се и у Алхемији употребљава“ (ХеПбсћгШ Јиг ћеишсће МугћоКше. Г\ , 1859. стр. 43.). Даље наводимо „Бег ОШск&лор! м'е!сћег т 118 ћевсћпећепеп АоегДаићј-сће 7.еПе1п ћебсћ1ећ1“ од М. Јоћаппев-а РгаеЈогГпб-а (1669.), нето тако од истога „„Ап1ћгорос1етиз Р1итотси<“ (1666.): ТгасТаТиз (1е Разсћ паТ1опе“ од Јоћ. Сћг. Ргатапп-а (1675.) „Сигтзиз АтШетогит зсгитаТог“ од ЈиИиз-а КеГсћеИ-а (1692.). Са г-:<ре наведеним „Оег аћеп ЛУеИаег РћПозорћеу“ врло је сродан спис „Оезтпе^еће КоскепрћДоборМе*4 из почетка 18. в. који јеГрим наштампао у додатку првог издања Немачке Мптологије. Ово довде наведено довољно је да окарактерише старију фодклорну литературу. У 18. веку бива на пољу ове ооласти сл1гчан полет ономе који видесмо при разгледању развитка Антропологије. И на пољу Фолклора отишло се дубље, разбор за његову унутрашњу битност крчи сам себи пута; у ово доба се поче проучавати оно што је лепо и поетично у творевинама духа народног, док се дотле обраћаше пажња само на тамну и често одвратну страну. 1765. г. нзађе дело Регсу-ово „Кећ(јпез о! аислепт еп^Пзћ роетгу. она позната збирка староенглеске народне поезије. којом су Биргерове (Нћг^ел народне '<аладе и назвате, а међу првкма његова „Леонора" (Реоиоге 1774.) и „Дивљи ловац” (Вег \п1(1е Ја<?ег>. Помињемо Хердерово јако наглашавање вредности народнога песннштва и његову збпрку народних песама (бТиптеп <1ег \'<»1кег, 1778.—1779.». Опште је познато како је Хердер постакао Ретеа у нстом смпслу. Поруге ХТкоћМ-а у овом погледу нису нашкодиле већ пострекле. Ваља поменути и Ретеово интересовање за народна веровања, која се н. пр. у његовом „Гецу“ и „Фаусту“ огледају. Из „Геца“ помињемо само народну песмицу Георгову: „Ез Ттд ет Кпаћ ет \ <Ме1ет“: на причу о дивљем ловпу, која сеу познатрј цнганскД сцени помиње: „Вћтгиггећом" ваљало је да се пзлечи Гецова рана. У „Фауету“ није еамо граднво узето из фолклора, већ се налази и других појединоети пз народног веровања. Кад у