Дело

Д Е Л 0 •сцеш! у „Ауербаховом подруму" Мефистофел говори: „Тгаи^еп 1гац1 (1ег \\'е1П81оск, Нбгпег с!ег /цецеп1)оск: <1ег \\'е1п 181 8аШр\ Но1г сНе 1\е1)еп и т. д.“, тиме Гете показује познавање стпхова, који су свуда по немачкој земљи познати; (впди фолклорни часопис „Аш ГгДбћгпппеп*, VII, 191., даље „Ат ГгцпеП" I, 125., 172., 188.: III, 281., 1 \, 199.). Затим у сценн „Нехепкисће“ говори се о распознавању лопова помоћу сита, што очпто пма извора у живом народном предању. Од осталога морамо много чега оставити овде неспоменуто. II из Шидера би се могло навести понешто фоЛклорно. Романтичком је школом веома покренут рад у овом правцу. Она је својим спуштањем иуним љубави у старо време снажно нокренула науку о језику и испитпвање немачке народности. У доба иајвећег стида и унижења Немачке појавн се „Оев Кпаћеп \\'шк1егћогп“ од К1етеп8-а Пгеп1апо-а н АсМт-а уоп Агп1т-а (1806.), који је садржавао благо дивних, здравих песама и сличннх плодова народнога песништва. Од свију су највпше и непролазнпх заслуга стекли Краћа Грим: њихове „Ктс1ег-ппс1 НапбтГ1Гсћеп“ (1812.—1822.), ..1>еп18сће 8ацеп“ (1816.—1818.), „1)еп1бсће Кесћ1ба11ег1итег“ (1828.) и „I)еи!бсће Му1ћо1о(цте“ (1885.) беху дела од основнога знача.ја. Њима почиње систематско проучавање немачке народности; у овим су делпма људи обузети топлом љубављу за отацбином п матерњим језиком нагласили високу вредност фолклорнпх испитивања, онн су корили немар ирема њима и одбацивали прецењнвање важности класичности Грка и Римљана на рачун отачаствених стварн. Ако наглашаваху високу вредност приповедака пли предузимаху да заштпте старонемачко ираво од нодсчеха н ругања или, најзад, ако радише да стеку права германском многобоштву, свуда им је јуначки ход златне плодове доносио. Једном сувом плодном дрвету, једном опалом бунару они су, као девојчица у причи, нудили своје руке, пуне плодности п беху награђенп златннм илодовима, иронашавши чнстн извор бескрајне вредности. На крају иредговора својој Митологпјп (1844.) велп 4. Грим: „Пошто сам увидео да су јој језик, ираво п старина сувише унижени, хтео сам да узвисим отаџбину. .1едан ми рад иђаше у нрилог другоме, п што тамо доказах овде помагах, што овде засновах служаше онде као нотврда. Можда ће моје књпге у мирно, весело доба које ће пастатп више вредети, оне бп требало још садашњости да прпладају, коју ја не могу да замислим а да на њу наша прошлост