Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 331 не баци своје зраке, и на којој би се осветила будућност за омалвважавање прешлости. Ваостало класје остављам ономе којЛ стојећи на мојим плећима жели у пуном јеку доћн на жетву, ћеликог поља“. Тако се и догодило. Њиховим духом задахнуто, њпховим нзВнртТт п методама упознато, њнховпм основним радовнма заштићено, почнње се развијати живо истраживање, н то не само у Немачкој, већ и у другим земљама. Узимамо најпре на око Немачку и немачку Аустрију. У четвртој десетинн 19. века отпочиње се ту развијати богата фолклорна литература. Тада нзађоше: ћ. ВесћзТеГп, Тигто-р всћег ^а^епбсћа!/. (ННЈђигсфаизеп 1835—1838) В. ВааТег, \'о1кзва^еп аиз с!ет Тапс1е Вас1еп (Мопез, Апгејо-ег Шг сПе Кипс1е с!ег с1еи1зсћеп Л'ог2е11, 1835.—1839., доцније Каг1зтће 1851.), \\'. Вогпеп, \’о1кзза^еп аиз с1ет Ог1а^аи (АПепћиг^ 1838.1, Ке1сћ 8ао-еи с!ез ргеизз1зсћеп 8ат1апс1ез (Кбшц'8ћег§' 1838.). Као што се из овога види најпре је прииоведно народно предање обратило пажњу на себе. Поред тога поче се обраћати пажња н на обнчаје као што показује дело: Рг. А. Келтапп-а 1>еи1зсће УоЈкзЈезће 1т XIX ЈаћгћипПег! (ЛУехтаг 1839.). У следећим деценијама почиње се ова врста литературе много богатије развпјатп н обухватати готово све немачке земље. Читав ред врло вештих скупљача ставља се у службу скупљања овакве грађе. Овде помињемо само неколнке зборнике: Наггу, УоПсзза^еп аиз МесКгзасћзеп (Се11е 1840.); ВесћзТе1п, Ргапкјзсће \'о1кззацеп (ЛУиг/.ћигц- 1842.): А. Кићп, МагШзсће \'о1кззао*еп (ВегИп 1843.); Ј. Л\'. \\'о1Т, ХшПегћтсИзсће бац-еп (КеЈрг!^ 1843.) и I »еиТзсће Магсћеп ипс! Вац-еп (ћеТргЈц 1845.); К. ЛШПепћоН, ба^еп, Магсћеп ипс! К1ес1ег Јег Негго^Штег 8сћ1езмчц‘, Но1з1е1п ипс! Каиенћигц (1ие1 1845.); Е. боттег. бац-еп Магсћеп ипс! (Тећгаисће аиз басћзеп ипс! Тћигирцеп. (На11е 1846.): Весћз1е1п, 0зТеге1сћ1зсће \'о1кззао;еп (Ке1р7ло- 1846,); -Ј. Е. \'опћип, УоЈкзза.цеп аиз Т1го1 (\\Теп 1847.): А. Кићп инс! \У. бсћм аг/ ХогсШеиТзсће бао-еп Магсћеп ипс! Оећгаисће аиз Меск1епћиг^, Роттегп, с!ег Магк, бакзеп. Тћигт^еп, Вгаипзећ\се1^, Наппотег, ОШепћиго- ипс! Л\'ез11'а1еп (Ке1р21ц' 1848.); Рг. Рапгег, Ваупзсће ба^еп ипП Вгаисће (Мипсћеп 1848. и 1853.). Од средине 19. в. следовала је овим почецима готово непрегледна литература. Да ои смо показали како се гомилаху слнчне зопрке у појединнм земљама наводпмо <само оно што је следећих година у Аустрији урађено; -I. X. уоп