Дело

332 Д Е Л 0 А1репћиг^ издаде „МиШеп шк1 ба^еп аиз Т1]*о1“ (/ипсћ 1851.)Ј. V. 2Јп§;ег1е издаде „гПго1з \'о1кзсИсћито*еп шн! (1е1нчшсће“ (ћтзћгиск 1851.); „бћТеп, Вгаисће ипТ Ме1пипр:еп с!ез гПго1ег \'о1кез“ (1857.) н „бао*еп, Магсћеп ипс! Оећгаисће аиз гПго1“ 1ппзћгиск 1859.); Тћ. Уегпа1екеп „А1репзадеп“ (Мдеп, 1858) и Ми1ћеп ип(1 Вгаисће с!ез \'о1кез ш ()з!егге1сћ (\\ 1еи 1859.); Ј. Наћпсћ, 1 »еиСзсће \то1кзтагсћеп аизб1ећепћиг^еп (Вегћп 1856.); Рг. М и11ег, бхећепћћгцпзсће бац*еп (КгопзСасИ 1857.); Ј. \ . Огоћтапп, бар;епћисћ аиз Воћтеп ипс! Маћгеп (Рга^* 1863.). Ово довде иаведеио довољно је, и то тим пре што је сад Е. Мо«*к у Раиковом „Огипсћтзз с!ег ,и*егтап1сћеп РћИо1ор,те“ 1900. 111. св, стр. 493.—530. навео најзнатнији део литературе уредивши је по земљама. Овде се налазе списп не само о немачком фолклору, већ о фолклору других германскнх народа, сређени у оогатој множини. Ту налазимо Немачку, немачку Аустрију н Швајцарску уопште. даље у појединостима: целу Аустрпју, Тирол са Форалбергом, Салцбург, Каинску, Штајерску, Горњу и Доњу Аустрију, Нешку, Моравску, Шлезију, Угарску п Ердељ, даље Швајцарску, Баварску, Баденску, Витембершку п Хохенцолерн, Елзас — Лотрингију, Луксембург, Насаву и Хесен, Валдек, Краљевину Саксонску, Тирингпју н провинцију Саску, Брауншвајг, Анхалт, Бранденбург, Шлезију, Позен, нсточну и западну Прајску, Померанију, Мекленбург, Либек, Шлезвиг - Холштајн, Лппе, Хановер, Бремен, Фрнзланд, и Олденбург, Рајнске Провинције, Вестфалију, Белгију и Холандију, Велику Британску п Геверну Америку, Данску, Шведску, Норвешку н најзад Исланд и Фероер. Поред овог нсцрпног прегледа постали су старији, као што је онај у Симроковом „НапсЉисћ <1ег с1еи1зсћеп Му1ћо1оцте“, доста излишни. Новпја литература стално се прати у фолклорним часописима, којима ћемо се сад мало нозабавитн. Као што смо видели још у четвртој деценпјн 19. в. доноспо .је Мопез-ов „Апзе1цег 1'Пг гИе КпнЈе Тег (1еи1зсћеп \ огхеН“ фолклорних прилога. 1841. г. поче М. Наир! издавати часоннс „ХеНзсћгШ 1‘Пг (1еи1сћез АНег1ит“, који узе у свој круг рада не само језик и књижевност већ и обичаје, правне старине п веровања старог немачког доба. Већ прва свеска садржаваше драгоцених прилога, којих беше и од Ј. Грима, а ускоро (у 46. св.) изађе леп нрилог 0. Ма1ћаст-а „ЕЛе ћауепсће Ниниепзаце**. Алп и овај часопис обрађиваше (ђолклорне стварн ипак узгредно док не поче помпњати Ј. \\ . \УоН издавати 1843. г.