Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р ззз. часош-к* „\\'о<:1апа, Мизеит уоог пећегћиПљсће Оис1ћеизкиц?Ј.е'‘ у коме су скупљени силни фолклорни прилози. Он основа 1853. г. и „ХеИбсћгШ 1‘иг (1еи1зсће Му1ћо1о«ле ипћ Мћепкик(1еи. Пошто је Волф нагласио велике заслуге ■). Грима за ^дп&ање немачке митологдје, указује на потребу да се радп потпуности у науци обрати нажња на немачке обичаје. Без обзира на већ скупљено граднво, потребно је ново градиво, „и ја верујем,. вели Волф, да ће тиме мој часопис испунпти једну осетну празнин.у, ако буде средиште за досад растурену радљивост толикнх части вредннх и марљивих радника, и ако до сад изашлим збиркама послужи као допуна, а и ако буде доносио ново, здраво, градиво!“ За тим Волф указује на важност народннх обичаја, а нарочито на три главна обичаја у животу: рођење, венчање. смрт. „Ако мораднемо поћп од претпоставке, да у народном жпвоту једва чега може бити, што би било без вредности, да се и у најмањим стварима огледа дух, којн га испуњава као небо у с*нћушној росној капљици, која на врху сламке стојп, то ћу и најситнијој ствари дати места у овом листу; и несташне загонетке и враголастп дечцји стихови биће нредмет проучавања“. Нарочито се наглашава да је за право пзучавање немачке митологије потребно поређење са предањем других народа; најзад не примају се „бесмислене и бесплодне фантазије“ као што су оне Хогк-ове (упореди његове некритичне прилоге у 8сће1ћ1е8„К1оз1ег“ и његов „Е1уто1о%тзсћ-8утћоћсћ-туН1о1од‘к*ће8 ЛГбгсегћисћ гит Нап(1ц‘е‘огаисћ“). Овим је Волф створио тако ваљан и зрео програм, да му се ни данас нема шта много додати. Одмах се нађе читав ред вештих сарадника, а међу њима \У. Огппт, А. Кићи, Н.-Ргбћ1е, ■). V. 7лп°‘ег1е н К. бппгок. Колико је ова.ј часопис одговарао нстинској потреби види се из тога што .је добивао прилога не само из Угарске, већ п из удаљене Буковине од Б. А. 81аи1е'-81т1^1помлс2-а п \У а1ћ иг <*-Роро\\лсз-а. Часопис* доношаше већ у првој својој свесци вести о новој фолклорној литератури, која се све више развијаше. У овом часопису почеше се доноситн и питања (сравнп св. III. стр. 159.), која су се данас у појединим часопиеима особнто развила. Ту дођоше још и вести о намншљеним радовима, понудама збирака за издавање п т. д. Са III св. узелаје редакција \У. МаипћагсН-а, једнога од најзнаменитпјпх немачких фолклориста, за рубрику митологија и обичаји. Међу тим са IV св. 11859.) часопис преста излазити. Пдуће године изађе I евеска