Дело

336 Д Е Л 0 Крајем 1894. г. ступа у живот настојавањем др. М. НаКег1а1иН-а Друштво за аустријски Фолклор (Уеге1п Јшг овкггејс1п«сће Уо1к8кшн1е). 1895. г. изађе већ и I св. часописа „/еН8сћгШ П'|г 081егге1сћ18сће \’о1к8кши1е“ под уредннштвом др. М. Наћег1ап(1ћа. Надатак је друштва да проучи н опише Фолклор аустријских становника. „Од Карната до -Јадранског Мора“, вели се у 1 св. „станује у природом и историјом окруженом простору отаџбине шарена гомила племена, која као у каквом пзводу иредставља европску етнографску разнострукост. Германци, Словени и Ромавп — главна племена индоевропске 'рамилије — састављају у различитим историјским слојевнма п нацпоналннм варијацијама аустрнјско становништво. Али ми се не старамо за саме народности, већ за националне првобитне основе. Да бисмо ироучилн п описали фолклорни ранији слој морамо самп радити. Правн народ чијем нримитивном нагону за газдинством одговара примитивни иачин живота, првобитно стаи.е духа хоћемо да распознамо у његовој прпродној форми, да га објаснимо и изнесемо. Прво чинимо срествима и методама паучнпм у нашем часопнсу; а последње скупљањем п чувањем у једном музеју народносних стварн, које су изложене брзом пропадању. Оба рада биће на аустријском земљишту н упоредно. Шаренпм етнографскнм слагањем Аустрије нама је одређен упоредни правац изучавања народа унраво сам по себи. Ми немамо потребе као немачкп и романски фолклорнсте да идемо ван земље, те да преко националних формула научне тражимо. Географска распрострањеност народноснпх ствари, идеја и обнчаја упоређењем ће се свуда констатоватп, п мн ћемо на разноструким идентитетима природних народнпх нзражаја, који преко свију нацпоналних граница доппру, моћн наћидубљи принцнп развића, него на народностнма“. Лош од почетка ово је друштво уложило велпкога труда на истраживању у „музеалном смпслу“ п већ сад красни музеј за ауетрнјски Фолклор сведочи о великом успеху овога труда. Псто се тако мора приписати редакцијп велика заслуга и што редовно даје целокупни преглед о фолклорној литературп у Аустрији, а н пиаче доносп многе вестп о развитку фолклорипх радова, музеја, изложаба п т. д. на земљишту Аустрије. Ово се мора овде нарочпто нагласити. Сасвим је природно да се овај часогшс још внше од берлинскога бавн и Фолклором немачкнх народа, али му .је ипак претежно немачки карактер. Од