Дело

(Ј) о л К Л 0 Р 337 локалнсуг су значаја „Академско друштво за тпролско-форалбершил фолклор" (Дкас1ет18с!гег \Тегелп 1пг ИгоПбсћ-УОгаЉегоззсНе* \'о1кбк1тс1е), основано 1892. г. у Инсбруку; „Друштво за егерландски Фолклор“ (Л'егет 1Пг Е^егћтсИзсће \'о1кбкшк1е) п др. Понекад и часописн исторнјских друштава у појединим оОла^ФШТа отварају своје ступце фолклорним чланцима. Још се поред овога може поменути да и у аустрнјском туристичком клубу постоји једна секција за Фолклор, и да немачко-аустријско алпинско друштво посвећује своју пажњу фолклорним питањпма. Бечко друштво ннжењера п архнтекта посветило се испнтпвању грађења кућа у народу. 0 многобројним локалним музејима и слпчноме не можемо овде говорити; у том погледу ваља видети шта пише у „ХеИзсћгШ 1Ч1г б81егге1с1пбсће \'о1кбкшк1е“. Само узгред још напомињемо да су се у Тиролу н Штајерској ооразовала друштва ради одржања народне ношње и обичаја. Од осталих германских земаља поменућемо овде оиширније Енглеску, јер је тамо Фолклор узео особнто брзи полет. Овде је још 1725. г. А. Воигие у својим „Ап1лгрп1а1ез \ти1^агепбеб“ припремио красну зоирку народних ооичаја п празноверица, које су од тада много пута прерађпване те су и сад у издању ЕШб-ову од осооите вредноста за упознавање енглеске народности. Регсу-ову збпрку староенглеских балада, које су изашле 1765. г., и које су биле од утнцаја и на немачку литературу, већ смо поменули. Овај правац узе енглеска „романтичка школа“, којау своме наиредовању надмаши чак и немачку, али н за нспитивање народности учини претежну сметњу. Год. 1796. издаде Випппр своје „народне мелоднје“, које дадоше у Енглеској благо заборављенпх мелодија, од којих су неке од особпте лепоте. Две године касније изађоше и баладе од ,,Л\' огс18\\'ог 1 ћ-а. 8со11, један од најпознатијих романсијера, започео је 1796. год. своју књижевну каријеру преводом „Ј1еоноре“ и „Дивљег Ловца“ од Биргера, чему 1799. г. следоваше превод дела „0612 уоп ВегПпсћтр'еп“. Тако је Енглеској враћена захвалност за пострек ко.ји је Регсу учинно на Биргера. Као Биргер исто је тако и 8со11 1801, издао баладе, а идуће годнне издаде народне песме из дивље романске шкотске земље, коју је ближе упознао често тамо идући. Његова савременица Бас1у ЛГогцпп почела је као и он своју књижевну каријеру збирком народних песама. Тако се, врло слично као у