Дело

ф о л к л о р 341 гебћепсМе иђег сИе РоПбсћгИе ћег готап1бсћеп РћПо1ооће“ и сродн^часописе. Најзад помињемо источпе Ромапе или Румуие (Влахе, Молдавие). Пошто опи станују сем Румуније н Угарске још у Буковр:ш1уи иа Балкапском Полуострву, то су и радови о њима врло растурени. У самој Румупнјије букурешка Академијаучинила за Фолклор впше но можда ма која слична устапова. Опа не само што издаје читав низ списа фолгслорпог садрлгаја, већ и расписује многобројне награде за њих. Искључиво Фолклору иосвећен је часопис „8ега1оагеа“ (до сад 7 књнга), који од 1892. г. уређује А. (тогоуел у Фолтпћени (у Молдавији) и у коме се налазн гомила фолклорног градива. Сарадници су му већином учитељн. Сем овога многи часописи у Румуннји, Угарској и Буковини отварају Фолклору своје ступце. Исцрпније вести о томе од писца ових редова налазе се у „С1оћиб-у“ (Всћ 62., Л1> 7.; Вс1. 63., Д« 11.; Вс1. 65., Л! 13. и Вс1. 81., Л1 7.). Из тога ће се видети да велики део радова постоје на земљишту Аустрије (Буковина, Угарска). 0 румунском Фолклору види још и доста исцрпан преглед у „Колу“ за 1902. св. за 1. и 16. јули (Поглед на румунски Фолклор, написао Б. батсап, превео с француског Тих. Р. Ђорђевић). На аустрнјском земљишту развија се и велики део нстраживања о Словенима о којима ћемо сад проговорнти. Погрешило би се кад би се претпоставило да Словенн изостају иза Германа п Романа у љуоави према својој народности и њеном проучавању. Ко разгледа богатп библпографски преглед, што га је већ 1842. г. саставио Ј. Ј. Напивсћ, тадашњи универзитетски професор у Лавову, у својој књнзн „Б1 \У 1 б з е и б с ћ а 11 с1ев б1аУ1бскеп Му1ћиб“, стр. 47. п даље, опазнће да је и међу Словенима још у 18. в. отпочео жнви интерес за фолклорну литературу: 1735. г. нзађе прво издање Игорова четовања. Како се јака тежња полагала у Чешкој на све оно што је народно још у почетку 19. в. показује фалспфикат Краљеводворског рукопнса (1817. г.). Зборннци народних песама и пословпца различитих словенских народа постадоше још у 18. в., а од почетка 19. в. број им тако нарасте, да у најмању руку изгледа, да превазилази број сличних немачких зборника, Број песама премаша овде, као и на другим местима сав остали матерпјал; само њихови наслови испуњују код Напибсћ-а три стране, међу којима су неке наравно без вредности, али их има врло добрих и вредннх 23*