Дело

342 Д Е Л 0 као што је нпр. \\'азЈа\’ 2 01езка п РаиИз. Па и на остали Фолклор б'рзо је обраћена пажња. МеИп1апзки је нпр. већ 1829 г. издао зборшш празноверица и обичаја у Словака у тренчинеком комитету; ОоЈећолузк ј обраћује 1830—1832. одело, обичаје игре и забаве у Пољака. Појавпше се и зборници приповедака. У кратко из драгоцених навода Напизсћ-евих излази да у доба кад је у Немачкој био у јеку рад на Фолклору, тада су и међу свима словенским народима предузете ове студије. Извесно је да је расцветавање немачке науке имало краткога и благотворног утицаја на словенску. После овога живог почетка нрошло је, као и у других народа, неколико десетина година, доклесе иосао кренуо чвршћим путем. У Галицији (Пољаци и Рутени) је најире краковска Академија Наука, која се основа 1873. г. предузела ради наФолклору. Њених 18 свезака ,,/М б г мч с! о ш о з сл с! о а п 1 г о р о 1 о ^ 11 к г а.јо\\геј“ садрже гомилу фолклорног градива. Ближи попис радова овог великог зборника садржи 8то1коу-ов спис „АкаПеииа илиејс;1позс1 \\г Кгако\\че 1873—1893“ (Кракова, 1894.) стр. 89. н даље. Исто тако садржп ваљаног материјала зборник „Ма1ег1а1у ап(горо1оочс2по-агсћео1оцчс2пе 1 е(по^гаПс2пе“, од кога је до сад изашло 5 свезака. Поред тога издавала је Академија и појединих дела (нпр. 18\\г1(\( ек. Пис1 пас1гаћзк1; Р е с1 е г о \\г з к 1, Бис1 ћ1а1огизк1). Рутенски Фолклор нашао је себп краспога гнезда у научном друштву Шевченко (Наукове товаритство имени Шевченко) у Лавову. Његове „3 а п и с к и“ а нарочито „Етнографхчнни Зб1рнвгк“, којп излази од 1895. г. и „Матер1ли до укра1несвко1 Етнологм“ од 1899. садрже гомилу красног градива. ()д 1895. године има Галицпја једно снецијално Фолклору носвећено друштво. То .је „То\\’аггу8(\\о Бис1е2па\усу“, које постаде тиме, што га за време земаљске изложбе у Лавову 1894. г.. сакунљени књижевнпци и повинари покренуше. 1895. г. изађе већ и 1 св. друштвеног часописа под насловом „Бис1“ (народ), под уродништвом уннверзитетског професора А. КаПпа у Лавову. Преглед ових различитих фолклорних збирака налази се у „01оћиз-у“ (Всћ 74.. 24. и Вб. 78., .V 15.). Овде нам ннје могућно наводити многобројке новије фолклористе и њихова дела. Као творац модерног нољског Фолклора важи Озкаг Ко1ћег& (\ 1890), који је управо сам издао .једпу малу библиотеку важних дела, и особито важан „Бис1“ у много свезака почевшн од 1857. г. а сем тога и „РокисЈе“ 1882. г.