Дело

М0СТ1ЈККА Ја волим вече са уморним сунцем И бурном вревом, што се пред ноћ ствара; Ја волим вече, кад мирише ваздух И трепте звезде уз старог другара. -)а волим вече, јер тад машта моја Са блудним оком чудне слике ствара, Док небо сија неранчастим жаром И цика стоји из кога шевара... II Спустила се тама више нашег крша. Сова негдје бучи, слепи миш лепрша, Играју се звјезде, док све мирно сања Успавано надом красног миловања. -Јација је прошла, јер мујезин стари Одавно је вик'о на танкој мунарп. Аман, о аман! Драга моја сама Дошла је веће из топлог хамама, Па пуна ватре сада чека на ме Сред густе башче п још гушће таме. И броји тамо, гдје мириши цвјеће! Доћи ће драги, јали доћи не ће.