Дело

348 Д Е Л о Та и моје песме, опеват' би знале Залазак сунчев, румене облаке, II нестаише морске сићане вале, II месечеве сребрне зраке. Та и .ја бих ето, као и ви, знао Отиховима наћи звучну мелодију, Те би и .ја с вама лаворике брао, За песама мојих красну иоезију! полагаху. Али у то доба, он .још пи издалека не беше то што је данас: његове песме из тога доба још не имађаху своју самосталну физиогпомпју. Оне се одликоваху живљим колорптом, јачом осећајношћу и симпатичним лпричким топом. у главноме пак, оне беху испеване у тада познатим манирпма, н по облику и салржини држећи се већ познатих шаблопа. Са сигурношћу данас можемо рећи да није наступио обрт, опај трагични обрт. у животу овог младог песника, Мелшпн се нигда не би уздигао до данашње своје висине, пити би икад развио своју самосталну индивидуалпост. Револуционарнн вали. којп су на измаку 70-тих година заталасали целу Русију. понеше и Мелшина собом. Борба нротив крутог апсолутизма одушеввавала .је тада вас млађи умни свет и са ванредним самопрегоревањем у падп на победу п успех, све што је било боље и иптелигентније беше стуннло у редове бораца за „свето дело“, па чак п опи мпрнији лухови неодољпвом снагом тс струјс беху поиесени. Тако јс н Мелшип своје књижевне способности радо ставио у службу „светог дела". Га већииом евојнх сувременика, и Мелшпп је делпо уверење да су књижевници у првоме реду позвапи да евоју снагу ставе у службу народу. „Књижевпнци су дужпици народни, ,јер са.мо помоћу груда и рада масе, та мањина могла је да доспе до своје умне висине, стога .је сад та мањина иозвата да се, својим радом и пожртвовањем за срећу парода. њему одужи“ то беше владајућа соцнјална доктрина тога времена, која .је на сваког руског мислепика деловала пеодољивом снагом. Мелшип се беше истакао у нрве редове бораца за право народа. . том одсеку времепа, нод таквпм околностима. разуме се, да нп.је могло бити ни говора о пеком обИлнијем песничком раду, те и Мелшипова лира чекаше па боља (или тужппја) времеиа. Почетком 80-тих година, револуциопарни покрот у Русији би савладап. Мелшин са својим друговпма и јодпомишљепицпма уапшен и - па смрт осуђен •Једино речитостп и заузимлшвостп м.еговог браимоца, чувеног руског правника Гпасовића, који се пеобичио заузпмао за оптуженога, има се захвалнтн ште.је Мелшпн дапас жив. Заузимањем Спасовнћа, Мелшииова смртна казна би замењсна вечитом робијом п ирогонством у Сибир.