Дело

0 БРАЧНИМ ПЛРНИЦЛ.МА ■ 56' лична во^ва, ствара сву садржину брачних односа п условЈвава њихову^енажнвст, овп односи, хмора се ипак нризнати, много мање но сви\*фуги иодлеже нравним прописима. Ово се објашн>ава само тиме, штрг у брачним односима има много таквих елемената, ко.је правна одредба, не могући да се спусти у дубину савести и мо{*в&«*тГ осећања, није кадра да обухвати. Јер, кад љубав сачињава главну основу брачних односа онда, сасвим је прпродно, пз ње могу потицатп само такве дужности које су по својој природи строго моралне, као: верност, поверење, наклоност, оданост, снисхођење, трпељивост, нежност, самопожртвовање ит.д. Услед тога. ето, што су односи супружника, као год и односи чланова породице у оиште, строго моралне природе неки су и долазили на такву мисао1 „да је садржина иородичних односа страна правној области“ и „да су нотраживања супружника и деце морална, а не правна иотраживања“, те према томе да нз брачних односа и не постају никаква права и овлашћења. Међутим, ако испитамо садржину правних одредаба, које регулишу брачне односе, па на оно што будемо нашлн применимо појам субјектпвног права, у смислу власти појединца над неким одређеним предметом, коју му је објективно право створило и дефинитивно признало, уверићемо се да из брачних односа доиста проистичу извесна права. Личност, која закључи брак, ступа у нзвесно стање, које је по нрироди својој безусловно т. ј. има моћ и захтева признање како у погледу оних лица лица, што су у брачном односу, тако и у погледу на сва страна лица. Притом, стање ово, једном установљено, не може престати, прекратити се само по вољи дотичних лица, која се у њему (том стању) налазе. Нстина да ли се извесно лице налази у брачном стању или не у самој ствари ннје право, већ особина личности, али та особина ипак има правно значење с тога, што су с њом, у колико она не подлежн никаквој сумњи, скончане правне последице, крје сачињавају фактично грађанско право личности. Тако н. пр. удатој жени припадају грађанска права, која су скопчана с особином удате жене или супруге. Она има ираво на издржавање од свога мужа и за признање овога њеног права мора битн утврђено оно стање (брак), из кога се право јавља. Због тога, у стучају неизвесности или спора, .јављају се особите тужбе за признање 1 Као на иример У н г е р, вункега I 24. 60.