Дело

368 Д Е Л 0 стања, н у колпко оне имају за циљ да докажу претходно етање, од кога безусловно зависи други нравни однос, зову се још п прејудицијалне тужбе. Особина ових тужби састоји се у томе, што решење ио њима донето има безусловпо значење н снлу т. ј. важи не само за парничне стране, веК и за сва страна лица, која нису у спор умешана. Норедтога, „циљ заједничког кућења од стране супружника, као и гајење и васпптавање њихове деце ишту, и по разуму и по целисходностп, да муж у тој заједнпцн заузме претежан положај и да се сви остали чланови породице у толико његовој вољи потчине, колнко то тражн сам цнљ те породичне заједнице; а сагласно томе циљу деца се морају нотчпнити и матери својој. Да се пак овај прнроднп поредак у породици одржи, нису довољни само морал и нрави, већ га мора и право узетн нод своју заштигу на тај начнн, што ће не само члановима породице, него и трећим лицима забранити да га ремете н да га, тога ради, снабде нарочитим иормама евојим заједно с потребним гарантијама, које ће изнудитп од. свакога истинско поштовање тих правила. И ето, зато се даје мужу над женом, а родитељима над својом децом нека чисто правна власт, које пре ни.је било, него је тек објективно право ствара: ствара се, дакле, неко субјективно право, које се због трајања, ннтензитета и обима свога назива влашћу (ро^е^ав). II тако, и т. зв. мужевља, и т. зв. очинска и родитељска власт јесу доиста права, приватна права, н тиме је убедљпво доказано да донста има породичних права1,‘. Сви нороднчни односи у опште, па и брачни специјално, одликују се од осталих правних односа поглавито тиме, што права н дужности што из њих потичу почивају већином на начелу обостраности. Пружајући једној странн нзвесно овлашћење, извесну моћ у погледу друге стране, право тој нстој страни у исто време ставља у дужност нзвршење тог овлашћења, и тиме .једновремено даје право другој страни. У коме правцу воља једнога господари над вољом другога, у том истом правцу она опет овој другој вољп бива потчињена. Жена, на пример, има право да станује е мужем; исто тако она има н дужност за мужем пћн п с њим онде живети, где он за добро на^е. 1 А. Ђорђ<авић. Гистом пррватног (грађамског) права кн.ига I 2. иол. страна 16.