Дело

Д Е Л 0 72 лскључивог вршења брачних дужности. Дужност крја овом ираву одговара манифестује се у цозитивном и негативном правцу. С позитивне стране, она се јавља као дужност * сваког супружника да се допусти своме брачном другу ради задовољења с њим полног нагона, специјално, дакле, ради вршења брачне дужности (беНШип сопјица1е). „Муж да чинп жени дужну љубав“, вели апостол Павле, „тако и жена мужу; жена није господар од свога тијела, него муж, исто као што муж није господар од свога тијела него жена; не забрањујте се једно од другога већ ако у договору за вријеме44.1 Ово право на брачну постељу не може бити ограничено никаквим уговором ни пре ни после закључења брака, јер то не допушта сам по.јам брака, по коме извршење брачне дужности оличавау себифизички елеменат, без кога као што већ знамо, не може ни бити брачне заједнице. Пптање је само да ли се може судским иутем добити задовољење у случају ако би која брачна страна оној другој ускраћивала или отказивала сасвпм брачну ностељу. По природи својрј, ово се нраво не може судским путем потраживати,- јер извршење брачне дужности претпоставља подударност телесне конструкцнје н унутрашњег расположења, а тај захтев не може се нринудним мерама изнуђавати. Карактерна особпна овога нрава огледа се у томе, што задовољење полпог нагона, коитус, у свима прпликама кад год се јави као предмет судског расправљања, сматра се за законит акт ако је извршен између сунружннка, тако, на иример, да жена не би могла нодићи тужбу протнву свога законитог мужа за дело силовања;у и свакн акт, којим би се обавезно захтевало неизвршење брачне дужности, као на пример, завег уздржљивости од брачне постеље, сматра се про1 I. Кор. VII. 3—5. - КјЦпег Кс1., 0е81еггеЈс1те11е.-' КВегесћ!;, \л\р/лџ 1370, 8. 310. Постоји исгина у пауцп п иротпвно мишљоње. но ппак не у том омпслу, да би се само извршежо Орачне лужности ноиосредпо могло изпудитп, већ само посредним начином. иутем новчане казне и затвора. Апс1егб, Оак КагпШепгесћ!, ВегНп, 1837. 8. «)9. 81и ћеп гаио ћ. СоттеШаг /.ит бе^кеггессЈннсћеп а!1р:ете1пеп ћиг^егПсћеп (јенеГ/ћисће \\'јеп 1902. I Вапсћ 8. 104. Но све ове принудне мере не дају гараптпје да ге жељенн успех може постићн. Ваг1*сћ, Оа« дегЈоМПсћо УегГаћгеп јп Кћеуаоћеп.- \\'јеп 1894. 8. 398. ; Меуег Ни1г<». Кећгћисћ бе< Цеи18оћеп 8тга1Теоћ18. I^еЈрхЈЈ^, 1895. (5 пзд.) отрана 744.