Дело

0 БРЛЧНПМ ПЛРНПЦЛМЛ тиваи ^акону,1 Оспм тога, правни смисао ове обостране обавезе супру^ника огледа се још и у том случају, ако би се која страна од самог> почетка брака стално отказивала вршења брачне дужностиТ Уг тој ирилици нротивна страна, према томе колнко је у мокЗЕћмбстп да свој навод утврдн, могла би захтевати да се брак уништн на основу физичке неспособности и немоћи за извршивање брачне дужности.2 Но овде се ипак, дакле, не констатује повреда супрушке дужности у погледу брачне постеље, већ непотпуност брака или недостатак физнчког елемента, с тога и мора у таквом случају бити утврћено да брачна дужност од самог почетка стално т. ј. никако није вршена, да није дакле нн било законитог брака, а не да је законнтом браку учињена новреда дужностн. Ако ли су иак супружнпцн, ма бпло то и само један .јединн пут, имали брачну постељу, онда носле тога, у колико се лекарским прегледом може констатоватн да је брачна дужност (односно коитуо вршена или боље рећи да је законитост брака и у погледу физичког елемента задовољепа, губе право на тужбу за уништај брака по поменутом горе основу, и остаје им једино да сами потраже пачина како ће до свога права доћп. У осталом, не треба губити из впда, да понекад могу бнти и доиста бивају и таквн узроци, којп потпуно оправдавају извршење брачних дужности, као, на пример, болест кога од супружника,3 опасност по живот и здравље зачетог плода или одојчета, прекомерна похотљивост противне брачне стране, или у опште законски узроцп. због којпх се брак разводи,4 а са црквеноправног гледишта још уз то н по<-т н молитва." 1 „Која женаг оетавп свога мужа п хоће да ее уклони, гпушајући ее брака. нека .је анатема.“ Гангр. 14. „Кпископ плп пре-звнтер или ђакон нека не изгонн жену своју под п.зговором побожности. Лко .је нзагпа пека буде одлучен, а ако остапе нека се.свргпе". Ап. 5. 2 Тач. 4. % 93. у вези с ^ 75. грађ. зак. 3 „Тако у свима болеетпма с великом ватром. где долази често н до бупцања и запоса. тешко је и замислпти, да бп таква особа могла бити у етању да пзврши обљубу, једно што јој недостаје физпчке спаге, а друго и за то, што је у оваквом телесном стању свакп нагоп полнп савршено угашеп" Др. Герасимовић, Судска меднцпна Књ. I. св. 1. стр. 98. У стању тако тешкпх болести груба пепажљпвост здравог супружнпка према болесном брачном другу понегда могла бп добптп облпк злостављања убптачним средствпма протпву жпвота те олпчавати на тај начпн у себп тако звано радење о глави своме супругу. што служп као законскп узрок за ра.звод брака — тач. 2 94. гр. зак. 4 § 94. грађ. зак. 5 „А који живе у браку морају сами себи бити судије : јер су чулн 25*