Дело

Д Е Л 0 374 Н е г ат п в н а страна ове обавезе искључивог вршења брачие дужности огледа се у томе, што ни један од супружника не смени с којим другим лицем иматп полне односе осим искључиво са својим брачним другом. > погледу ове негативне стране право нма ширу примену п много веНе значење, него кпд иозптивне стране, с тога, што овде природа самог односа даје више могућности како за констатовање правог стања ствари тако н за употребу принудних средстава. (>ва тесна и искључива прпвезаност супружника ио дуде ности нма то правно значење, да је свака друга полна веза њпхова. с лицем страним, једна недопуштена радња илп боље рећп повреда самога закона. Нскључивост вршења брачних дужностп ствара на гај начпн између супружннка обавезу строгог чувања брачне верности. Повреда пак брачне верностн представља повреду закона, п специјално преступ браколомства, који се као такав казни по одредбама кривичног законика,1 повлачећи за собом у исго доба доста замашне носледице и у области приватног права. Јер услед нарушења брачне верности или ирел.убе (прељубочинства) повређена страна, по тач. 1.$94. нашег гра1к зак. нма право захтевати да се брачна веза са свим раскине. Брачна верност налазн правну заштнту, дакле, у двојаком облику: н у виду казне, иу виду штетних последицаза даљн опстанак брачне заједнице, те отуда повређеној страни остаје на вољу да бира којим ће од ова два начина да тражи себп задовољења.Иавла, кош нише, да се треба уздржаватн једно од другога у договору за вријемо. како бп <•«> мој лн помолити, пак нослнје опет зајодно бити." Диои. \лекс. 3. На пптапд>: у крје дане седмнце онп што жнпе у брачиој заједшшн имају иазитп да се уздржанају једно од другога. а у које имјето елободпо? Тимотије Александрнјски одговара: „СГо што са.м пре рекао кажем н сада. \поетол каже.... У осталом свакако се морају једаи од другога уздржаватн суботом и недељом, јер се у те дане нриносн духовна жртва Госноду", нрав. 13. 1 $$ 196. н 197. крив. закоп. 2 Пз самога текста одредбе тачке 1. § 94. пашег граЈјанског законпка не внди <-е да ли прееуди за развод брака. на о«‘п<»ву суирушког неверства, мора ир«‘Тходити кривична нресуда пли је доволшо да се дело певерства у самом брачном « пору утврди. Судска пракса нак сталпо « е држи гога мпшл.еша, да за констатовање суирушко! н«‘верства не мора ирстходити 1срнвична пр«‘суда, ве!« Д«*ло неверства може «•«• доказивагн п другим доказним средствнма изузнмају!|Ц нризнање и заклетву. Међутнм, бво питан.е ј«* од врло круиног зпачен»а. и мишљења правника су подел.ена. 81ићепгаисћ (М. 192.) захтева крпвичну иресуду. ЦпШисг. \тјрре1 н \\4пЈ\апег иротивног с\ гледишта. Код нас на овп иптање скренуо.је пажњу Савпћ у сво.јп.ј „Теорнји судскнх доказа1* (1889) на стр.