Дело

<Ј БРЛЧНИМ ПЛРННЦАМЛ М 7 г> ву. Обостраио прнво на пристојну предусретљнвост. Оба /уцруз&шка, према одредбп $ 108. грађ. зак., дужнн су између остадога да „пристојно једно друго предусретају, п у свакрм^случају у помоћн буду.“ Под присто.јним нредусретањем овде се;равуме у главноме избегавање н отклањање свих радњн и Дтжплшка, којима бн се часг вређала, слобода ограничавала н телесна неповређеност опасности излагала. Отуда по нраву ттрпстрјне ПЈЈедусретљнвости свакп супружник може захтевати од свога брачног друга да из његова говора, живота п рада не износн на јавност све <>но, чиме бп се пред светом његов ноложај унижавао, да п речима н делима у свпма прилпкама чува част његову, да му не закраћује потребну слободу кретања у друштву и да подједнако с њим води бригу п старање о телесном 237. етав.ЂнјуЈш овако иитање: „Кад једна гупружнпчка страна но пресудп казпенога суда, којом је на основу нризнања противпе стране утврђено, да постоји дело браколомства, затражп развод брака, ондапптање је, може лп духовни суд с обзпром на 157 (сада чл. 216.) закона о црквенпм властима да прпмп тавву пресуду, која је једино на прпзнању основана, за доказ у брачној нарпнцп ’ Не знамо каквајеу овом погледу јуриспруденцпја духовног суда, али чама се чпнп. велп поменутп ипсац. да, ако бп се сгрого гледало на пропис овога >;-а (чл. 216.) не бп могао да примп. јср бп гпг.ге пстпна иосреднпм путем. бпо изпграп јасан ироппс закона, којп забрањује доказ средством прпзнања у брачно.ј парницп." За тпм да.ве нродужује: „Али, с друге стране ако се оваква пресуда не примн у грађанском процссу за развод брака, него се затражи, да се другпм доказним средствима доказује оно, што је казненом прееудо.м као иостојеће нрпзнато, онда се у овом случају повређује проппс 12. казн. пост.. ио коме се пе мора у грађанском сиОру доказпвати опо што је казненом иресудом утврђено. Натзад бп то једна ано.малпја била, да се једпа пресуда казненог суда, по којој је неко већ и казну пздржао, не примп пи у шта иред духовним судом. Свакако .је нужно да законодавствб ове противности цречиети и питање ово на нравп пут пзведе." Не упуштајућа сс у детаљпије излагање еамога нитања на овоме месту, ношто оно излазп из круга обележене пам задаће, наномпњемо само то. да ш> основном начелу канонских иронпса. о којима по закону духовни суд мора водитп рачуна (чл. 116) ко је окривљен за какву противзаконпту радњу не може бити два пута кажњен за једпо исто дело — прав. 3. п 32. Вас. Вел. На том основу, брачна страца. према којо.ј је верност парушена има да се решп шта жели: или развбд брака пли казну певерпог сунруга. Ако пак тражећн развод нодносн нресуду грађанско1 суда о кривицп за дело браколомства, а пор,ед гога у својој туасбп за развод наводи још п друге доказе о неверству, који су се јавили после осуде (грађапског суда) за браколомсгво, онда духовни суд мора узети у надлежну оцену тужбу за развод брака и донетп своју одлуку на оспову новнх доказа о крпвицн туженр стране, т. ј. оних «оказа кбје грађански суд нпје разматрао и цеиио.