Дело

Д Е Л 0 .376 здравл.у и душевном спокојству. Новреда овога обостраног права супружннка у виду очевидног унижавања, намерног одузимања слободе (затварање и пепуштање на слободу) и телесних повреда отежава п ремети нравилност брачног живота тако, да у извесним прпликама, када се (ова повреда) јави у толикој мерн, да искључује и обичну човечанску а камо ли супрушку љубав, услед чега п да.љи заједнички живот постаје немогућан, она ствара специјалан узрок за развод брака,1 * а осим тога таква недопуштена радња од страде сунружника још се н кривично казнп,- Ако је пак повреда мањега рода т. ј. ако не представља злоставу противу живота и т. зв. радење о глави своме супругу већ само узајамну нетрпељнвост, кнњење, омаловажавање и у опште непредусретљиво поступање, онда законодавац у виду другог покушајаизмирења допушта супружницима „разлучење само од заједничког жпвљења“,3 па ако би се и овај покушај показао безуспешан, (после петогодпшњег одвојеног жнвота) онда оба супружника имају ираво захтевати да се њихов брак разведе па том основу, што се поред свих покушаја законских нису могли ннкако сложити.4 Поред овпх до сада побројаних заједничкпх плп обостраних лпчннх права п дужности супружника још има и других. Наш законодавац пх обележава у $ 107. овом општом дефиннцијом: „Што се год са намером и опредељењем брака слаже, оно све прнпада супружницима као права п дужности, нити се шта противу личних права уговором определитн може.“ '1. Специјалиа права и дужности супружника иотпчу из лимних особина .једне и друге брачне стране. Природа п обичајп стављају породицу поглавито под заштиту мужа. Овој претежности у погледу обавезе одговара у 1 Тач. 2. $ 94. гра1). зак. - 349. и 173. крнв. зак. 3 „Разлучеи.е само од заједиичког ;кнв.1.ен.а. које он се ио нужди и на 1ужг време са ужитком илп без ужитка оиределило, сматра се као и другн иокушај примнрења нзмеђу суиружника којп, ако би се опет састали, јавкају то само своме с.вештенику, а овај лсто достав т.а с.војој духовној власти.“ 102. грађ. зак. 4 „Ако се у парвици за развод брака досуди одвојен живот, па ее муж и жена у року од иет година не измире, еиархијски ће духовни суд иосле тога рока, на захтев обг парничне стране развести брак.“ — Чл. 218. ’.ак о црквеним властнма.