Дело

0 НРАЧНИМ ПАРНИЦАМА 37 I исто време и извесна надмоћност у погледу права. Правнн израз овог^, самџм жнвотом већ датог, а правом само формулисаног, односа у колико се брака тпне јесте мужевља власт. У томе емислу обележава сиецијална права мужа одредба § 109. грађ. зак. 1соја гласи: „Особито пак муж се сматра као глава п старенгад&^куће и родбине и ио томе његова је дужност поглавито, кућом и имањем управљати, за спабдевање своје сунруге по могућству старатп се, њу од сваке напастн бранити и на сваком месту заступати“. Под изразом „глава и старешнна куће“ овде треба разумети не неку деспотску, неограничену власт, већ власт у граннцама закона по којој је жена дужна ценити и поштовати све оправдане захтеве и назоре свога мужа тако, да у случају несугласице о онравданости захтевавоља мужа мора бпти старија. На основу ове своје власти муж има право од своје жене захтевати: да с њим живи онде, где он за добро нађе (§ 110.) у колико, разуме се, тај његов захтев не би био противан закону и вишим каквим обзирима; да му по силама својим помаже у отправљању домаћих послова; да с њим заједно водн бригу и старање о гајењу деце (§§ 110 и 115); да наредбе његове односно кућевног управљања извршује и у границама њиховпм сама млађима наредбе издаје.1 Мужевља власт траје за све време докле год брак постоји, јер по смислу § 107. грађ. зак. муж се не може обавезно уговором одрећи ове своје (мужевље) власти, која се распростире искл^учиво у границама кућњег управљања изузнмајући неке случајеве, где жена мора имати начелно одобрење од свога мужа, као н. пр. да може вршнти јавне или трговачке послове.'2 За извршење власти главе и старешине куће мужу, 1 „Суируга пак дужна је мужа свога слушати, наредбе његове извршиватн. за њим иНи п где он за добро нађе, с њпм онде жпветп; њему по силама својим у отправжању домаћих послова. у прибављању, а нарочпто чувању имања прииомагатп. на кућевни ред п чпстоту пазитп. п парочито децу намириватп, у чистоти п благонаравности обдржавати их и чувати/ § 110. гра1), зак. 2 „Закон пма два разлога с којих оставља једино мужу да реши да ли ће му жена трговати. Он то питање оставља само мужу прво зато. што овај најбоље познаје способност и искусност своје жене, па је .једпнп и у стању да најпоузданије зпа је ли за њу тај посао и да ли се неће упроиастити. Он га њему оставља друго и поглавито зато, што жена, која водп трговину, мора да напусти онај уски породпчнп п домаћп круг, у коме се према нашим данашњим појмовима и обичајима треба да креће као супруга и као мати, па да ступп у блиски пословни додир с другим људима. а само