Дело

д е л о по смислу одредаба 349. п Збо. крив. зак., стоје на раепошжењу н извесне „исправљајуће мере“, разуме се, у врло- ускнм граннцама.1 Иа еупрот овим специјалним иравима мужа иостоји читав нн;з особитих ирава, која само женп припадају. Из дужности мужевље, да кућом и имањем управља и да се за снабдевање своје суируге по могућству стара, потиче особито право жене на издржавање од мужа. Количина пздржавања, под којим ваља разумети: храну, одело, стан и друге иајнужније иотребе за живот, зависп од „могућства п имања“ мужевљег. Ово право женпно, ако брак нп.је ушпптен или разведен не гасн се нп после смрти мужевље, јер према одмуж њеп може рећи. да лп 110 му <*е свидети тај слободнији живот женин, који јој иначе, као што в<‘ћ рекосмо, ие нриличи. Са тих врло важних разлога закон ио правплу пе доиушта ни самом еуду, да се меша у ову ствар и мпмо мужа жепи даје одобрење за трговање. Алп у случају крајње иогребе, када ее нема куд. суд пма ираво, да ито учнни. Само се онда сматра 1а постоји таква нотреба, кад .је удатој женп грговина оетала једини нодесан начин за издржавање њено и њене породид«*, а муж је умно оболео илн нскуда отумарао, илп јо.ј очито пз ииата н нусте накости не одобрава да тргује. Н\ како се судско одобрењс онравдава само крајњом нуждом и одржањем породице, то опо само собом нрестаје да ва;кп чим се битно пзмене прилике. које су га изазвале т. ј. чим удата жена голико иободдла своје мап ријатно етан»»*. да <*е може <* иородицом својом издржавати и без трговачкс радњг (на пр. добила на<*ледство или велики згодитак на лутрији и т д.): нли чпм муж оздрави или ее дома врати п иочие се брмнути о издржању породице." Сн. Радојичић, „Основи грговачког нрава Крал.евние Србијеа Београд. 1899. год. <*тр. 30. н 31. 1 „Како из § 319. тако и из § Збо. јасно ее види да законодавац даје старошпни куће нраво, да овај може својс млађе, ма и нсену. пакарати пп и ударитл, н тск ако бн он у тој својој старсшипској власти граппце ирешао, оида I;лает гу угич<* и казпи га због њсговпх пос.тунака. Ово што казасмо вндн нз оннх р»*чп „крајње иечовечатГ н „псмплосрдпо тукао и злостављао* гак.те влает (е* иримиги тужбу тек кад се мокаже. да је етарешина нрема | <*ни или домаћпма таково што учшшо, што <*<* за крајње нечовечно емагра. или ако је ове немнлосрдио тукао и злоставл>ао. •!<* ли тучење п .лостав.вање пемилосрдно било или не, наравпо је да влагг мора да оцени. Блаег етарешин«* да <*вој<* домаће може казннти. видн <*е п пз 350. где му иризнаје да можс употреб.павати све иеправљајуће домаће мере — а н.;међ т.мађи мера енада и шамар иа и нрут ирема уиориику и тек кад ј<* упорннк крајиа* ненослушаи и <*в<* су мере према њему узалудпе биле, утиче власт да уиорника иснрављаГ К>. Д. Цениђ, Објаснеље кавнителиог законпка. Београд 1866.вст 849. 2 : 110. у • '*зи <* ј} 100. грађ. зак.