Дело

ПмРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 387 — Паметио говориш! Ако је икад било места тому, сад > № авлад*ам лево51 руком и левом ногом, не могу да устанем. Такав сам се пробудио јутрос рано. Мислио сам да сам пзгубио и говер, те почех сам себи декламоватп: „Рег те 81 уа...“ — али. као^шгф видите језик је остао. — А да ли ти знаш поуздано да .је то каиља? Можда је то привремено утрнуло. — „Шта је жиће, ах, тренут цигли!“ — Поче Букацки декламовати. — Не могу да се крећем и ту ми је крај: или ако хоћеш унраво, отпочело се! — То би било много, али ја у то не верујем. Свако може за неко време утрнутн. — Има у животу горких часова, говорио је караш кад му куварпца скидала ножем крљушти. Морам ти прпзнати да сам се у први мах поплашио. Да ли ти се деснло који пут да осетпш како се диже коса на глави? Није најпрнјатније осећање. Али сам већ сад у равнотежи и после три сахати нзгледа ми као да сам већ десет годпна узет. Све је навика! — као што је рекла печурка на жару. Много говорим, јер ми остаје још мало часова. Знаш ли ти, драги мој, да сам ја за дан два готов. — Баш си полудио! Та људи у капљи живе по тридесет година. Букацки одговори: — Па и четрдесет! — Капља је понекад раскош, који понеко може допустити, али оваквнљуди, каоја, не. Здравом човеку са јаким вратом, стомаком н бутинама то може да буде пре као неки одмор после веселе младости, мода за размишљање, али мени! Сећаш се како сам псмевао моје цеванице. Кажем ти да сам онда имао право е1е!апНа818 у порећењу с овим сад. Није то право, сваки је човек тело; и ја сам само .једна лпнија, п то она што иде, без шале, убесконачност! Полањецки поче увијати, окретатп на прнмере толике које он зна, али му Букацки одговори: ч— Остави, човече! Ја осећам и знам да ће за дан два доћи капља у мозгу. Нпсам ником говорио, али годину дана ја то већ очекујем и отада читам лекарске књиге... Још један удар и све свршено! Ту мало застаде и понова отпоче: — А мислиш ли ти да ми то није драго! Помисли ти само да сам ја као пањ у планини. Немам нигде никога. Овде, па Дело књ. 29. 26