Дело

ПОРОДИЦА ПО.ТАЊЕПКИХ 8&9 Иоћањецки се опрости с њим и изађе. Кад дође кући иажљпдб исприча жени шта се десило, јер је није хтео поплашити изненадном вешћу, држећн да се може лако све окренути на 6од*е! Марина га стаде молити: дајеповеде собом кад пође к Букашјбм, ако не довече, а оно сутра изјутра; а он јој обећа. КакЗ" Мосле ручак нпје могло бити рада код Швирског то се кретоше к Букацком. Али пре тога професор Васковски се није одмицао од Букацкове иостеље. Кад се болесник већ помирио с новим својим станом у болници. стаде му старац говорити, како се и сам једном био побојао да ће умрети, али кад се исповедио и причестпо да му је као неким чудом одједаред било боље. — То је већ позната метода, господине професоре — одговор смешећи се Букацки — знам добро до чега вам је стало. Професор се збуни као да су га ухватилн негде у злу, па прекрсти руке, и одговори: — Али ја .јамчим да би то помогло! А Букацки ће њему са својим старинским хумором: — Добро. Кроз дан два уверићу се колико то помаже кад будем с ону страну реке. Долазак Маринин у толико .је за њега био утешнији. у колико му се није ни надао. Стаде говорити како се не нада да ће с ону страну реке видети и једно женско створење. а нарочито своје. Мало после пецкао .је све, али се видело да је ганут. — Какви сте романтичари! — говорио је. — Ваља човек да савршено ништа не мисли кад га интересује и такав скелет, као ја што сам. Никад вп нећете доћи до памети. Како? Зашто? Само да би и пред саму смрт морао бити кому захвалан и јесам захвалан... захвалан сам вам из дна душе. Али му Марина није дала да говори о смрти, него је врло самоуверено говорила о том: како ће њега пренетиу Варшаву, међу своје: говорила му је о том тако, као да не подлежи никаквој сумњи те јој пође за руком да и њега самога одушеви за то. Саветовала му и како све то да се удеси, те .је он најзад стаде слушати жудно. Његове мисли постадоше на неки начин плева, коју је лаки поветарац могао носити. Осетио је како је сад дете и то како бедно дете. Још истога дана походио га г. Основскн. II он је био према њему тако болећив, као прави брат. Букацки се тому