Дело

ИОРОДИЦА ПОЛАЊКЦКИХ :',97 Не, госпођо, ја се појезијом бавим псто онако као и г. Бигјел музиком; кад немам друга посла, и сам себе да забавимк — Не бих рекла — одговори г-ђа Полањецка. јШала је п право да не верује, .јер тако није ни било. У одговору Завиловскога недостајало ]е такође простоте, али се он^др^дио свим силама да испадне прави деловођа радње, и да га сматрају као човека домаћина, а не као песника. Он се тако обраћао и Полањецкому и Бигјелу не из просте понизности, колико да се покаже да је посао, којега се он латио. тако исто од вредности, као и други какав, да зна свој положај, и да ће га и у будуће знати. Било је ту исто тако и нечега другог још. И ако .је био још млад човек опет је опазио: колико је то смешно кад когод нагшше песмицу две, па се напући и жели да га сматрају за великога песника. Његово узвишено самољубље надвладала је бојазан да не буде смешан, те је прешао у другу крајност, и готово се стидео своје појезије. У последЕве време, кад је био у свему веома оскудан, то му је било тако одвратно да га је једило силно, кад би му макар ко поменуо да је песник. Али је у исто време осећао да није доследан, са чега је прва одлука била: да не пише песме и да их не штамиа, али није могао то да издржи. Око његове главе још се није вио ореол, и ако је неколико прстенова већ засдјало над његовом главом, те му час осветљавали чело, час се гасили, према том је ли што год писао или не. Кад би год изпшла која његова песма з&еијао би по један зрачак над њпм, и то би он ценио више свега на свету. Волео .је да људи само о њему говоре, алн не пред -љим. Кад би осетио како га почињу заборављати, јако је патио али никоме није казивао. Као да се његово самољубље разделило, па би једна полутина радо хтела славе, а друга је отура из бојазни да не рекну е је и сувише славољубив. А сем тога у њега је било мпого иротивречености, као и у сваког младог и осетљивог човека, који све силно осећа, а у том не уме да очува своје .ја. Отуда вештацн често изгледају извештачени. У том донеше јело, а за време јела говорило се понајвише о Италији и људима, на које су Полањецки тамо наилазили. Полањецки је иричао о Букацком, о његовим последњим чаеовима п последњој вољи, по којој је и он испао наследником доиста знатне суме. Много већи део требало .је да буде уио-