Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊКЦКНX 399 што такл прочита: да ли га она воли пли не. Ако испадне наопако^ он пада у меланхолију. Заљубпо се као какав ђак. Пази на срЉт њен поглед, труди се да га одгонене, штајезначила ова илЈГона твена реч; не само да јој љуби поге и руке, него кад мис.дп да га нико не види, чак и њене рукавице. И тотако једш&егг Бог би га сам знао !... — А како је љубазан! — рече Марина. — Би лн хтела да ја такав будем? — упита Полањецки. Она се мало замисли, па одговори: — Не бих: онда би био друкчији, него што си. — А, ти Маки.јавелу! — повика Бигјел. — Ваљало би записати овај одговор, знаш у њему има п похвале а помало и критике, а нешто и прпзнања да је најлепше онако како .је, али да би се могло још што пожелети бољега. Дед сад ти ту нзађи на крај. — Ја то сматрам за похвалу — рече Полањецкп и ако ће госпођа (ту се обрати г-ђи Бигјеловој) рећи да је то резигнација. Госпођа Бигјелова се насмеја и рече: — Озго ,је љубав, али као постава може доћи резигнација, ако што застуди. Завиловскп је гледао радознало у Марину. Она му се учинила и лепа и симиатична, а њен одговор је изненадио. Помислио је одмах да тако може да говори само јако заљубљена жена, којо.ј никад није доста кад се за њу осећа. На Полањецкога стаде ногледати као на човека који је велики саможивац, те му одмах падоше на ум стихови „У суседа лепа жена.“ А како је ћутао читав сахат, или једва тек по неку прозборио, учинило му се крајње време да се уилете у разговор. Али га од тога задржа плашљивост, и што га овда онда сенула зубобоља, која се после једног великог пароксизма почешће јављала и доста јако. То му је уништавало остатак расположења, и кад се .једном мало ослободи, запита: — А, госпођа Основска? — Она — одговори Полањецки — има мужа који воли за двоје, те .јој пеће бити потребно да јој буде досадпо. Бар тако Швирски држи. Уз то има кинеске очи, име Анета, пломбу у горњим зубима, која се види кад се јако насмеје, те више воли да се осмејкује. и у опште је права гугутка врти се унаоколои виче ,.шећераи „шећераи.