Дело

Д Е Л 0 400 Пакостан човек — реке Марина. — Лепа је живахна, духовита, само г. Швнрски не може да зна колико она воли мужа, ,јер зацело о том с њом није ни говорио. А све су оно само нретпоставке. Полањецкому иадоше на ум две ствари: прво, да оно нису само претпоставке; а друго да му је жена колико наивна, толнко и учтива. Пашта ће Завиловски рећи: Волео бих знати шта би било, кад би и она била заљубљена у њега, као он у њу. То би био највећи егоизам у свету какав су икад људи видели — одговори Полањецки. — Они би били тако заузети једно другим, да не би више видели око себе ништа п никога. Оавиловски се насмеја па рече: — Светлост не штети тонлоти него .је још нроизводи. То .је упоређење више поетично, него физичко — одговорп Полањецки. Алп се п једној п другој госпођи допаде одговор Завиловскога, те обе нападну на Полањецкога, а кад им се иридружи п Бигјел, онда Полањецки остаде у мањини. После пређе разговор на Машка н његову жену. Багјел исприча да је Машку нала така огромна парница око обарања тестамента г-ђе Плошовске, где .је у питању милијун, а за које се пријавило десет до петнаест наследника, све неких далеких сродника. Плавицки је писао о том Марини у Пталију, али је она све то сматрала као нешто неостварљиво, као што су били и они милијуни за лапор у Кремјењу, и једва је о том и сномињала мужу. Кад се сад Машко примио тога носла имало је н нешто изгледа. Бигјел је држао да мора бити неке неправнлности по форми, а кад би Машко ту парницу добио, ухватио бн доброг корена јер је уговорио огромни хопорар. Полањецкога .је цела ствар веома занимала. Та Машко је окретан као мачка, како га год бациш дочекаће се на ноге. А Бигјел одговори: Сад морате нарочито молити Бога да не нребије крста, .јер је ту у питању велика ствар н за госиођу и за старога Плавицкога. Имање Плошов са свим зградама процењено је на седам стотина хиљада рубал.а. А сем тога има и труле готовине.