Дело

НОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 401 Тако нешто ианенада било би жестоко! — рече Полањецки. је Марина дознала с грчином да је њен отац приступио обарању тестамента са осталим наследницима. Њен је Стах био имућан и она је била тврдо убеђена да ће он сам стећи те з^цјј^не; отац је имао ренту, а сем тога она је њему уступила оно што је њој припадало од Магјеровке, те никоме није грозила сиромаштина. Пстина би г-ђи Полањецкој било мило кад би могла да откупп Кремјењ, па да тамо у лето водн својега „Сташу“, али само не онако. Она окупи живо говорити: — Мене то само једи. Какви би бнли ти новци! Није леио мењати вољу покојника није лепо одузикати убогима хлеб или школу. Синовац г-ђе Плошовске убио се из револвера. Може бити да је она то учинила за његову душу, да би изазвала божје милосрђе. То није лепо!... Друкчије то ваља судити и осећаги... Она се нешто зацрвенила, а Нолањецки рече: — Ала је ова одлучна! А она изви напред своја овећа уста н настави с нзразом детета које се дуса: — Ну, Сташо, реци да имам право!! Дужан си то да речеш! — Без сумње — рече Полањецки — али Машко може изгубити. — Ја му то баш желим, одговори она. Полањецки опет рече: — Ала је одлучна. А како честита, како племенита нрирода — помисли Навнловски а у исто време додаде у својем н.тастичном појму о доброти и племенитости лик жене црне косе, плавих очију смагнуте боје и нешто овећих уста. После тога Бигјел и Полањецки одоше на цнгару и шољу црне каве у собу до канцеларије, где им је ваљало учинити први корак у распореду са Букацковнм имањем. Завиловски као човек који не пуши остаде с госпођама у салону. Марина као „принципалка“ осети да јој је дужност да мало ослободи будућега деловођу своје „радње“, приђе му и рече: — Ја бих желела, као год и госпођа Бигјелова да се сматрамо сви као .једна велика породнца, те зато и ви нас рачунајте у сво.је давнашње познанике.