Дело

ПОРОДПЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ 408 Затим се наслони на виолпнчело п поче се смишљати и најзад речег *— Чудновато! Кад свирам рекао би човек да ни на шта друго мислпм, а онда мп баш најлепше мисли долазе. Рече то па седе мету виолпнчело међу ноге, зажмири и отпОче'~ПТролетњу песму“. Тога дана оде Завиловски кући усхићеп том кућом, тим људима и њиховом искреношћу, „Пролетњом песмом“, а највише г-ђом Полањецком. А она није ни помишљала да у час може обогатпти појезију „новнм устрептајем“. XVIII На недељу дана после доласка Полањецкових, ове посети Машко са госпођом. Опа је била у шареној хаљипи, опшивеној са марабуом исте боје, те изгледала тако лепа, као ппкад дотле. Нестало јој запаљења очију, од којега је пре патила. Лпце јој је било као и пре хладио, управо сањпве лепоте, алп је то подизало само њен артисгичпп израз. Пређашња г-ђца Краславска била је старија од Марине око пет година, те је као г-ђица и изгледала старија, али је сад изгледало да се подмладпла. Њено витко и сувише окретно тело у узапој хаљнпи изгледало је као у детета. Занимљпва је ствар да је Полањецки нашао у ње печега прнмамљивога, и ако је нпје пикако подпосио; и кад год бп је после вндео, увек би рекао: „Ипак има нечега у ње“. Чак и сам њен монотопи и пешто детињи глас имао је дражи за њега. У опште, говорпо је сам себи да оиа изгледа изузетпо добро и да се промепнла на боље више пего Марнпа. II сам Машко дошао некако лепши. Оп је био госпоствен, а она задовољна собом и попоспта, што је улепшано било благошћу. Рекао би човек да једног дана пнје у стању обпћи све своје имање, дакле правпо се већи пего икад дотле. Само се није правио у љубави према жепи, јер се могло впдети из његовог погледа да је заволео истински. II заиста би тешко бнло наћи жену, која би одговарала истински његовнм појмовима о добру укусу, елегантностн и великосветској углађености. Њена хладноћа, њепо хладно обраћање људима сматрао је он као нешто несравњено. Опа ту своју „дистинкцнју41 ппје Дело књ 29. 27